Врховни суд Црне Горе одбацио је као недозвољен захтјев за заштиту законитости који је поднијело Врховно државно тужилаштво у предмету познатом као „Телеком“, а којим је тражено преиспитивање одлуке Вијећа Вишег суда у Подгорици у поступку против Мила Ђукановића, Ане Ђукановић, Веселина Баровића, Олега Обрадовића, Дамјана Хосте и Томаша Марваиа. То пише у њиховом саопштењу.
Из Врховног суда саопштено је да у конкретном случају кривични поступак формално није ни започет, због чега нијесу постојали законски услови за подношење овог ванредног правног лијека.
„Суд је заузео јасан став да у конкретном случају кривични поступак формално није ни започет, због чега није било законских услова за подношење захтјева за заштиту законитости као ванредног правног лијека“, наводи се у саопштењу.
Како је појашњено, одлука Вијећа Вишег суда нема карактер коначне одлуке о кривичној одговорности, већ представља процесну одлуку којом је омогућено спровођење одређених доказних радњи и враћање предмета судији за истрагу на поновно одлучивање.
Врховни суд истиче да захтјев за заштиту законитости није средство за поновно вођење поступка нити „трећи степен суђења“.
„Тај институт не може служити као замјена за жалбу нити као механизам за контролу сваке појединачне процесне одлуке током извиђаја и истраге“, наводи се у образложењу.
Суд упозорава да би прихватање става Врховног државног тужилаштва значило проширење сврхе овог правног института.
„Прихватање става Врховног државног тужилаштва практично би значило претварање захтјева за заштиту законитости у средство контроле свих извиђајних и истражних радњи, што није циљ нити смисао овог ванредног правног лијека“, оцијенио је Врховни суд.
У саопштењу се наводи и да Врховно државно тужилаштво нема процесни интерес за подношење захтјева, подсјећајући да је Специјално државно тужилаштво претходно одбацило кривичну пријаву, након чега је функција гоњења прешла на Заштитника имовинско-правних интереса Црне Горе као супсидијарног тужиоца.
Подсјећају и да је исти правни став заузимао у ранијим предметима, указујући на континуитет судске праксе када је ријеч о недозвољености захтјева за заштиту законитости против процесних одлука које немају карактер коначног одлучивања.
„Из свих наведених разлога, Врховни суд Црне Горе одбацио је захтјев Врховног државног тужилаштва као недозвољен“, закључује се у саопштењу.
