Screenshot
Имајући у виду да је главни циљ програма “Европа сад 2” (ЕС2) стварање одрживог економског оквира који омогућава раст зарада и животног стандарда, уз истовремено смањење фискалног оптерећења на рад, можемо констатовати да је програм већ у првој години спровођења потврдио оправданост визије на којој је заснован и показао се као успјешан, оцијенио је министар финансија Новица Вуковић поводом годину дана од почетка примјене ЕС2.
“Снажним повећањем минималне зараде, те смањењем стопе доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, оснажен је животни стандард, а Црна Гора је постала држава са најнижим и најконкурентнијим пореским оптерећењем рада у Европи. Кроз смањење трошкова рада, јача конкурентност домаће привреде, уз стварање повољнијих услова за запошљавање и ширење пореске базе. Резултати спроведене реформе јасно су видљиви: забиљежен је снажан раст расположивог дохотка, што је директно допринијело побољшању социо-економског положаја грађана, повећању финансијске и социјалне инклузије, смањењу неформалне запослености и јачању фискалне дисциплине. Повећањем расположивог дохотка подстакнута је лична потрошња, што се рефлектовало на повећану наплату пореза и стабилност јавних прихода, казао је Вуковић у интервју за “Дан”.
Који подаци показују да је програм био успјешан, а који подаци/приходи су подбацили у односу на пројекције које сте имали лани?
Сет званичних и доступних података јасно показује побољшање кључних социо-економских показатеља. Прије свега, црногорска економија биљежи повољну динамику раста – раст БДП-а у другом кварталу износио је 3,5 одсто, што је изнад просјека Европске уније и Еурозоне, и један је од највиших у Европи. Посебно охрабрује чињеница да раст почива на здравим основама, прије свега на снажној приватној потрошњи и инвестицијама које у првој половини ове године биљеже раст од преко седам одсто.
На тржишту рада забиљежен је историјски напредак – стопа незапослености је у 2025. години по први пут једноцифрена, при чему у августу износи 8,93 одсто, што представља најнижи ниво од када постоји евиденција Завода за запошљавање. Истовремено, број запослених за осам мјесеци већи је за 4,7 одсто у односу на прошлу годину, док је просјечна нето зарада премашила 1.000 еура, са растом од преко 20 одсто у односу на претходну годину, што су јасни докази да су ефекти програма видљиви у реалном сектору и да конкретно доприносе побољшању животног стандарда грађана.
Сагласни са препорукама ММФ-а
ММФ је оцијенио да реформе ЕС1 и ЕС2 нису одрживе на дуги рок. Да ли сте сагласни са том оцјеном и да ли ћете урадити нешто у наредном периоду по том питању уколико сматрате да нису одрживе?
Министарство финансија и ММФ изражавају врло сличне ставове по питању кључних реформи, политика и смјера кретања црногорске економије, што је потврђено изјавом ММФ-а са недавне мисије, у којој је наведено да Црна Гора остаје посвећена одрживој и одговорној фискалној политици, која је у складу са најбољим међународним праксама.
ММФ додатно констатује да је у постпандемијском опоравку забиљежен снажан раст економије од просјечно девет одсто годишње, да су програми “Европа сад” смањили сиву економију и ојачали куповну моћ, да су повећали финансијску и социјалну инклузију грађана и запосленост, док по питању цијена очекују стабилизацију инфлације на око два одсто у средњем року. И по питању фискалних показатеља ММФ очекује дефицит буџета негдје у распону сличном као и Министарство финансија. Дакле, у овом тренутку наше економске основе су стабилне, раст економије је динамичан, наплата прихода је у складу са очекивањима, док све своје текуће обавезе држава сервисира из редовних прихода.
Када су у питању кључне препоруке за даље дјелованје, Министарство финансија је у потпуности сагласно са препорукама о потреби за средњорочном консолидацијом и најављује даље активности на уравнотежењу примарног буџета, повећању ефикасности јавне потрошње и структурним реформама које ће додатно модернизовати фискални оквир.
Када је ријеч о буџетским подацима, приходи буџета за девет мјесеци премашили су прошлогодишњу наплату за исти период, и то у износу од 24 милиона, док је у истом периоду наплата буџетских прихода реализована на нивоу од 99 одсто плана. Наведено потврђује фискалну одговорност, стабилност и ефикасност управљања јавним финансијама. Додатно, кључне категорије пореза биљеже снажан пораст наплате: порез на добит правних лица већ је премашио годишњи план наплате за 2,7 милиона еура и преко 18 милиона еура је већи у односу на исти период 2024. године; порез на доходак физичких лица је за 18,4 милиона еура већи у односу на исти период 2024. године; приходи буџета по основу акциза и ПДВ-а кумулативно су већи у односу на исти период 2024. године за чак 150 милиона еура. Само у септембру приходи буџета премашили су како план за 8,2 милиона еура, тако и прошлогодишње остварење за снажних 13,7 милиона еура.
Такође, у наведеном периоду раст прихода по основу индиректних пореза у потпуности компензује пад прихода по основу доприноса за ПИО, потврђујући кредибилност имплементираних мјера и стабилност фискалног система.
Дакле, свеукупно посматрано, резултати потврђују да је програм “Европа сад 2” испунио свој суштински циљ – да обезбиједи раст запослености, повећање дохотка грађана и фискалну стабилност, уз истовремено стварање предуслова за стабилан и одржив економски развој.
Компензован пад прихода од доприноса
Да ли је Фонд ПИО угрожен, с обзиром на огроман дефицит, и да ли је Влада наплатила довољно прихода да финансира недостатак новца због смањења доприноса?
Финансирање дефицита Фонда ПИО представља важан елемент очувања социјалне стабилности и међугенерацијске солидарности. Држава редовно обезбјеђује додатна средства из буџета како би гарантовала уредну исплату пензија и заштиту животног стандарда пензионера. Дефицит Фонда ПИО није никаква новина, већ вишедеценијски образац функционисања. Сходно наведеном, као што је то био случај и у претходном периоду, финансирање Фонда ПИО реализује се из општих прихода буџета, уз одређене измјене структуре извора финансирања између прихода од доприноса и пореских прихода буџета. Дакле, финансирање Фонда ПИО није планирано из задужења.
У контексту повећања пензија, подсјетићемо да је од 1. јануара 2024. године дошло од значајног повећања минималне пензије на 450 еура. Такође, постојећа регулатива предвиђа аутоматско редовно увећање пензија кроз усклађивање са кретањима инфлације и просјечне зараде, а које се врши три пута годишње, чиме се осигурава реалан раст пензија. У том смислу, у 2025. години, у јануару је дошло до усклађивања пезија у износу од 6,85 одсто, у мају од 3,1 одсто, а у септембру 1,98 одсто, односно у 2025. години кумулативно усклађивање износило око 12,15 одсто. Растући тренд, уз нешто умјеренији раст у јануару, очекиван је и у наредном периоду.
У тренутку креирања и усвајања реформе пројектовано је да ће државни буџет бити ускраћен за између 180-200 милиона по основу смањења доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, при чему се један дио прихода по овом основу компензује кроз вишу бруто основицу, док се другим компензаторним мјерама остварује неутрални фискални ефекат на буџет већ у 2025.
За девет мјесеци 2025. године, доприноси за ПИО остварени су у износу од 245 милиона и мањи су у односу на претходну годину за 149,6 милиона. Будући да је за наведени период наплата кључних индиректних пореза – ПДВ-а и акциза – премашила 150 милиона у односу на прошлу годину, можемо констатовати да је у потпуности компензован пад по основу наплате доприноса за ПИО. Додатно, у овој години је остварен и снажан раст наплате код директних пореза, што је посљедица имплементираних реформи и убрзане привреде активности.
Да ли је стандард грађана бољи сада у односу на прије годину дана, односно прије примјене реформи назване ЕС2, с обзиром на раст цијена хране, станова, кирија…?
Доступни статистички подаци указују на знатно побољшање стандарда грађана, при чему је позитиван ефекат евидентан и упркос изазовима везаним за раст цијена хране, становања и кирија. Кључни фактори који утичу на инфлаторна кретања у Црној Гори јесу глобални изазови и увозне цијене, на које Црна Гора, као мала и отворена економија, не може да утиче. Екстерни фактори, попут рата у Украјини, поремећаја ланаца снабдијевања и енергетске кризе у Европи, имали су значајне ефекте на инфлацију и на глобалном нивоу, не само у Црној Гори.
Упркос томе, просјечна нето зарада у Црној Гори готово се удвостручила у посљедње четири године – са нешто изнад 500 еура на преко 1.000 еура, колико износи данас. Реални раст зарада умањен за инфлацију такође је био снажан и износио је преко 40 одсто у овом периоду, што показује да је дошло до пораста куповне моћи грађана. Уколико посматрамо период од прије годину дана, данас је у Црној Гори просјечна нето плата већа за преко 20 одсто, што јасно потврђује да је дошло до повећања расположивог дохотка, јачања куповне моћи и очувања животног стандарда, чак и у периоду када су цијене кључних животних потрепштина расле. Укратко, грађани Црне Горе данас располажу већим реалним примањима него икада раније, што је директна потврда успјешности спроведених економских мјера.
извор: дан
