Пише: Перица Ђаковић
Вријеме избора је иза нас а судећи по понашању наших политичара, по свему судећи они не размишљају да ће брзо нови, те да ће поново пред суд народа и да од њега траже глас за себе и своју партију. Да, вријеме билборда и разних обећања је одавно иза њих, а за ону народну „дај човјеку власт па да видиш какав је“ они очигледно немају кад да помисле. Изгледа да су још увијек опијени новим улогама и да их сада интересују само фотеље и паре, јер не знам како би човјек протумачио начин њиховог живота и понашања. Изгледа да они не знају за истиниту причу из београдске Патријаршије. Када је уочи једног од Синода иза прозора своје келије у Патријаршији стајао и посматрао паркинг српски Патријарх Павле упитао је свог ђакона: “Бога ти, чији су ово бесни аутомобили испред нас?“ Да би на одговор ђакона „Ваша светости, наших епископа“ само прокоментарисао „Шта би било да којим случајем нису полагали завјет скромности“! Толико мудрости и порука у кратком коментару свеца који је ходао, који се није стидио да као сав нормалан свијет по Београду иде аутобусима ГСП-а. Ако се
сада осврнемо око себе, констатоваћемо да су ове мудре ријечи нашег Павла допрле до мало кога не само у цркви већ и у политици. Поједини наши епископи и даље се возе у скупоцјеним аутомобилима и џиповима, а возни парк наше Владе и Скупштине све је бројнији и бројнији.
О скромности и штедњи нико и не помишља, а зашто би кад ћемо се опет ако затреба задужити, или нешто продати од ресурса, издати на 30 или 99 година, а да не говорим да се размишља о, не дај боже, стезању каиша, смањењу плата у Влади или Парламенту, смањењу возног парка… Да ли сте икад чули да је неко од политичара дошао на посао аутобусом, или ти не дај боже бициклом, како се то ради у “сиромашним” европским земљама попут Шведске, Норвешке, Холандије. Не вјерујем, као што не вјерујем да сте скоро чули да се неко од посланика одрекао надокнаде за рад у некој од комисија. Али зато сам сигуран да смо једна од ријетких земаља гђе паре за лијечење болесне ђеце скупљамо СМС порукама. Да, и док је све више корисника народних кухиња, и што све чешће поново срећемо људе око контејнера, а банке хране немају као и народне кухиње довољно средстава, наши посланици треба да разматрају да из државног буџета додатно за рад политичких партија издвојимо 4,5 милиона еура? Ово ми личи на ону „ко има додај му још“, или на недавну стамбену политку када су министри, судије, тужиоци, посланици за стан добијали још један, или за проширење кредит са смјешном ратом. Да, тога се народ добро сјећа, али не и тужилаштво јер они кажу нема оригиналних докумената, о тим даровима за привилеговане, постоје само копије а оне нису довољне. Они се не сјећају, као ни садашњи неки министри који су из старе прелетјели у нову власт и који за те станове и кредите враћају мјесечно по 20 до 40, можда и цијелих 60 еура. И док нас из врха власти убјеђују како живимо никад боље, за то вријеме блокада саобраћајница који воде ка мору је све више, да ли је то нови туристички трик како би се гости из Србије осјећали као да су код куће јер тамо су навикнути на блокаде, па не дај боже да их овђе нема. Изгледа да нам ни у једном од ријетких послова којим се бавимо у држави, а то је туризам не цвјетају баш руже, јер хтјели ми то да признамо или не, туристичка предсезона није најбоље кренула иако су туристички посленици редовно путовали по свијету и то не баш у малим групама. Но, можда ту буде по оној народној „по јутру се дан познаје“ већ она друга „први се мачићи у воду бацај“. Уосталом, још нам је већина плажа и купалишта као да је Празник мимозе у питању а не половина јуна, а са свих страна ођекују звуци грађевинских машина, па се стиче утисак као да се спремамо за неко футуристичко љето 2020. и неке. И тако загазисмо у другу половину јуна са увјеравањима да нам све лијепо иде, да нам тече мед и мљеко и да се не сјекирамо јер ћемо нашим партијама, боље рећи не ми него они сами себи по оној народној и излизаној „То је нама наша борба дала“ увећати приходе за 4,5 милиона евра. Има се може се, рекао би народ. Нико се не осврће на ријечи Патријарха Павла, па да каже ајде да у Скупштини и Влади уведемо да се „полаже завјет скромности“ или барем ону његову „Будимо људи“! Сјећам се ријечи Дарка Танасковића који док је био амбасадор у Турској срео се са Патријархом Вартоломејом у врјеме оног Нато бомбордовања а овај му рекао „Лако је вама док вас води Светац“. Нажалост нашу, таквих више нема, „а завјет скромности“, извините шта је то?
Перица Ђаковић
