Предсједник борда директора Електропривреде Црне Горе (ЕПЦГ) Милутин Ђукановић дао је интервју за The Prestige који преносимо интегрално:
Простор Црне Горе има огромне енергетске потенцијале, и то не само у једном извору. Пуна реализација тих потенцијала створила би невјероватну производњу по глави становника, па дјелује запањујуће да се од почетка осамдесетих година на том пољу ништа није радило. Са новим руководством ЕПЦГ, показана је велика воља да се то промијени. Почевши од појединачних соларних електрана на крововима грађана, преко оних великих, затим вјетроелектрана, направљен је велики помак у дисперзији извора из којих се добија струја. Уз боље искоришћавање постојећих потенцијала хидроенергије, ЕПЦГ планира да смањи удио енергије добијене из угља и буде мање зависна од своје једине термоелектране.
Након што су се у Црној Гори десиле прве демократске промјене, многи ће рећи још од 1945. године, у тој земљи су се на позицијама функционери мијењали прилично често. Константа од 2020. је предсједник Одбора директора Електропривреде, Милутин Ђукановић. Изван политичких и скупштинских реплика, посвећен је вођењу једног од најзначајнијих предузећа, које динамика у тој области тјера на значајне искораке. Деценијама се у енергетском сектору није изградио нови производни објекат, а сада је у плану и догледном временском периоду на стотине мегавата. Ђукановић је рођен 1963. године у Никшићу, гдје је завршио основну и средњу школу, а дипломирао је на Електротехничком факултету у Подгорици. Од 1992. запослен у ЕПЦГ као програмер информационих система, да би касније напредовао до руководиоца Сектора за развој и имплементацију пословних рјешења.
Након два мандата у Скупштини Црне Горе, враћа се у ЕПЦГ, на најодговорнију позицију. – Након што сам завршио електротехнички факултет, запослио сам се у Електропривреди, у тадашњем њеном дијелу ЦЕДИС (Црногорски електро-дистрибутивни систем). Информатика и програмирање су ме и те како занимали, и као млади инжењер сам успио за двије године да направим нови билдинг систем за читаву Електропривреду. До тада смо имали једанаест различитих софтвера за обрачун и наплату електричне енергије у шеснаест наших јединица. Све сам унифицирао и направио један софтвер за обрачун и наплату. Прошао сам бројна радна мјеста, од програмера, преко пројектанта, пројектанта специјалисте, био сам шеф службе за пројектовање и програмирање у сектору за информационо-комуникационе технологије, да бих на крају завршио као руководилац највећег сектора за развој и имплементацију пословних рјешења.
Црна Гора има велики хидропотенцијал, као и потенцијал вјетра и соларне енергије. Дакле, нама за производњу струје одговара и кад пада киша, и кад грије сунце, и кад дува вјетар.
По чему памтите именовање на позицију руководиоца читаве ЕПЦГ?
Мој долазак на чело Електропривреде се поклопио са тиме да се све више говори о зеленој транзицији у енергетици. Често се шалим да је позиција када сам дошао на чело била одлична – Електропривреда је била на нули. Посљедњи велики производни енергетски објекат који је направљен у Црној Гори је Термоелектрана Пљевља 1982. Када је ријеч о зеленој транзицији, било је потребно покренути бројне ствари, и сада смо предузеће које има много инвестиција, значајан број завршених пројеката.
Поносимо се завршеним пројектима Солар 3.000+ и Солар 500+, којима смо више од 35 MW поставили на крововима за 3.500 потрошача. Такође, пројекат 5.000+, гдје смо поставили додатних 3.500 соларних електрана на кровове објеката. То значи да већ имамо инсталирано 70 MW у соларним електранама на крововима. Ове бројке са плусом на крају означавају број објеката на којима су инсталиране соларне електране.
У почетку, највише смо били окренути ка физичким лицима, али све више идемо ка правним. У другој смо половини пројекта Солар 5.000+ и максимално ћемо се посветити јавним институцијама. Оне имају годишњи трошак од 20 милиона eура. Нажалост, због одређених процедура и обавеза да расписују јавне позиве и слично, успорава се развој пројекта, али и то ће се превазићи. Циљ нам је да са овим пројектом јавни објекти добију властити извор енергије, чиме ће смањити своје рачуне за струју, а уједно повећавамо производњу и имаћемо више струје коју можемо опредијелити за извоз.
До краја 2027. ћемо успјети да инсталирамо више од 550 MW, доминантно соларних, али и вјетроелектрана и других извора. Такође, смо расписали јавни позив за набавку великих батеријских система, који ће бити капацитета 240 MW/h, што је прва фаза. У другој фази планирамо набавку још 360 MW/h, и то ће бити изузетно значајно за прихват и складиштење енергије из обновљивих извора.
Који су најзначајнији пројекти у том збиру од 550 MW које планирате реализовати?
Као што сам споменуо, ТЕ Пљевља из 1982. била је посљедњи значајан производни енергетски објекат. Тренутно имамо мноштво пројеката из области зелене енергије који су извјесни и чија реализација би требало да се деси до 2027. године.
Истакао бих вјетроелектране Гвозд 1 и Гвозд 2, инсталиране снаге 54 и 21 MW. Цијена ових пројеката је 82 и 25 милиона eура. Затим, ту је уградња осмог агрегата у ХЕ Перућица, чиме ће се њена снага повећати за 58,5 MW.
Такође, планирамо изградњу соларних електрана са прикључним кабловским водовима и трафостаницама на бранама акумулација у систему ХЕ Перућица:
- Соларне електране Брана Слано, снаге 2,2 MW,
- Брана Вртац, снаге 3 MW, градиће се на низводним косинама брана Сланог и Вртачког језера,
- СЕ Брана Крупац, капацитета 1 MW.
У Капином Пољу ће се изградити четири електране, укупне снаге 60 MW, СЕ Крупац 47 MW, СЕ Штедим 137 MW, те СЕ Жељезара 23 MW.
Уз још неке пројекте које нисам побројао, ЕПЦГ ће имати инвестиције у износу од 550 милиона eура.
Посљедњи велики производни енергетски објекат који је направљен у Црној Гори је Термоелектрана Пљевља 1982. Често кажем да је позиција када сам дошао на чело ЕПЦГ била одлична – били смо на нули.
Ваш став је да је енергетска транзиција шанса за Црну Гору и земље региона. На чему заснивате тај став?
Врло једноставно, Црна Гора има велики хидропотенцијал, такође и потенцијал вјетра и соларне енергије. Дакле, нама за производњу струје одговара и кад пада киша, и кад грије сунце, и кад дува вјетар. Не знам који то бољи производ Црна Гора може да произведе од електричне енергије, који би био конкурентан на свим берзама свијета. Зато сви морамо бити посвећени и да пуно радимо, да постоји сагласност у читавој заједници, почев од мјесних заједница, локалних самоуправа, владе и парламента. Ако смо сви свјесни, а мислим да то нико не може довести у питање, да је производња електричне енергије велика шанса за Црну Гору, онда морамо сви дати допринос да се ти пројекти што прије реализују.
Како напредују радови којима би језеро Слано преузело поплавни талас ријеке Зете, што би повећало капацитет ХЕ Перућица?
Комплетан пројекат се зове Валоризација вода Никшићког поља. Он се састоји из двије фазе. Пошто је језеро Слано значајно већег капацитета од језера Крупац, прва фаза се односила на изградњу тунела дужине 900 метара, како би вишак воде из Крупца могао да пређе у Слано. Друга фаза је у горњем пољу, које гравитира језеру Крупац и гдје често имамо поплаве.
Нама је битно да тај поплавни талас преведемо из Крупца у Слано, а то можемо изградњом још једног тунела дужине око 900 метара. Тај грађевински захват ће ријешити проблем поплава и значајно побољшати перформансе наше ХЕ Перућица, у којој планирамо инсталацију и осмог агрегата, снаге 58 MW.
Да кажем и први пут за медије, осим Валоризације вода Никшићког поља, планирамо и проширење пројекта. Овај пројекат је подразумијевао регулацију надземних вода, али ми смо се одлучили да урадимо валоризацију и подземних вода. Та поља су позната по значајним количинама подземних вода, које никад прецизно нису утврђене. Кроз сарадњу са геолозима и грађевинским инжењерима, дошли смо до закључка да је тај потенцијал значајан.
Иако се налазе на релативно малој дубини од 10 до 20 метара, није никакав технички проблем да се оне извуку, убаце у систем канала које имамо, те да вода уз пад од 600 метара иде ка ХЕ Перућица. Ко се разумије у енергетику и хидрологију, зна шта то значи и које бенефите би донијело у производњи струје.
Црна Гора има огроман водни потенцијал, а његово искоришћавање је редовно проблематизовано питањем екологије.
Како наћи најбољу мјеру у заштити околине и повећању производње струје?
То је изузетно проблематична тема. Нико нормалан не жели да наруши животну средину. Али отићи у крајност, до мјере да се то карикира и да задржава развој заједнице, то је недопустиво.
Навешћу један примјер који је важно да истакнем, а то је Вјетропарк Гвозд. Нама је нанесена непоправљива штета због изазваног кашњења од годину дана, јер смо морали да измјештамо локације за вјетрогенераторе.
Оправдање је било да се тиме угрожава станиште сљепих мишева, и то није било егзактно утврђено јер је то дио Црне Горе у који људска нога ријетко кад улази. Годину дана полемика и спорова након којих смо добили дозволу институција. Исто тако смо је могли добити 365 дана раније.
Недоношење одлука је врло опасно и неко мора да одговара што каснимо годину дана. Кад се то преведе у новац, то значи да смо изгубили 15 милиона eура.
Ја разумијем када су у питању рационални разлози, али сам учествовао у бројним јавним дебатама са еколозима и био свједок да кад немају аргументе из своје области, они почну да се баве финансијском исплативошћу пројекта, техничким карактеристикама… И ту видимо само један циљ – да је њима важно једино да се ништа не гради.
Од велике приче о заштити животне средине прелази се на теме да ли је пројекат финансијски исплатив и технички одржив. Наравно, тиме се баве техничка лица и финансијери, који потврђују и исплативост и одрживост.
Сада видимо да се питање рада и финансирања тих организација покреће и у најдемократскијој земљи на свијету и добијамо информације и индиције да те организације нису радиле у интересу земаља у којима функционишу, већ да су били оружје у рукама неких лобистичких група, економских и политичких лобија.
ЕПЦГ започиње набавку великих батеријских система, који ће бити капацитета 240 MWh и 360 MWh.
Осим што ће помоћи за очување читавог система, они су изванредни за трговину електричном енергијом, јер уз помоћ њих струју можете да пласирате у мрежу када је најскупља.
ЕПЦГ је купила имовину Жељезаре Никшић. Како оцењујете овај потез, који су мотиви и какве резултате ове аквизиције очекујете?
Некадашњи гигант, који је запошљавао 7.000 радника, дошао је на ивицу колапса. Држава је остала без имовине, преко 1.000.000 метара квадратних, а преко 6.500 радника је остало без посла. Један од разлога зашто смо ушли у овај посао јесте што су у оквиру Жељезаре постојале две трафостанице 110/35kV снаге по 63MVA. Ова енергетска инфраструктура омогућава уз релативно мала улагања прикључак нове соларне електране, која би била изграђена на крововима и земљаним површинама унутар круга фабрике, док би на неком другом месту то тражило милионска средства. Имамо потенцијал да на систем прикључимо соларну електрану снаге 60 MW.
Имовина Жељезаре сада много више вреди него што је плаћена. Ван објекта Жељезаре постоји земљиште које је овом проценом квалификовано као најнижа класа, међутим, значајан део тог земљишта постаће градско-грађевинско земљиште. Конкурс за израду идејног архитектонског решења за изградњу стамбеног пословног комплекса на том локалитету – Сунчани град, завршава се 30. априла и ту ћемо имати тржне центре, можда изградњу од 500 до 1.000 станова, и та земља ће имати много већу вредност.
Председник општине Никшић, господин Марко Ковачевић, потписаће уговор са компанијом Big Fashion из Израела, која је једна од најпрестижнијих у послу изградње тржних центара. То ће бити значајан потез јер земљиште које је било процењено на два евра по квадрату сада може да поскупи на 80, а ради се о стотинама хиљада метара квадратних на којима ће бити изграђен комплекс Сунчани град.
Осим соларне електране, батеријских капацитета и Сунчаног града, ми ћемо покренути неке делатности у самој фабрици, као што су израда конструкција. Одређени погони Жељезаре могу да учествују у ремонтима Термоелектране Пљевља, ХЕ Пива и Перућица. Радници су савладали технологију израде и постављања бетонских блокова, челичних конструкција и других елемената. Имаћемо потпуно затворен систем од изградње до монтаже соларних електрана на чврстим површинама. Резултати се и сада виде, али за праве резултате треба више времена.
Осим тога, спремили смо могућност да се објекти челичане и ковачнице издају у закуп ако се јави озбиљан инвеститор који жели да покрене производњу и обраду челика, што би биле сјајне вести за Електропривреду, Никшић, а на крају и за све грађане Црне Горе.
Како видите могућности заједничке сарадње ЕПЦГ и ЕРС?
Црна Гора и Република Српска су формирале заједничку комисију у којој су представници две електропривреде, али и надлежних министарстава. Очекујем да се средином ове године дефинишу заједнички пројекти. То може бити соларна електрана на Билећком језеру, реверзибилна хидроелектрана повезана са тим језером, можда ћемо ући у пројекат напајања црногорског приморја из Билећког језера… Очекујемо да та комисија дефинише шта је најбоље. Најлошија опција је неусаглашеност – ми планирамо једно, Република Српска друго. Кад усагласимо планове, врло брзо можемо кренути у реализацију.
До краја 2027. године ћемо успети да инсталирамо више од 550 MW, доминантно соларних, али и ветроелектрана и других извора.
Електрана Суторина би требало да валоризује воду из водотока Требишњице. Ми смо имали радне састанке са руководством ЕРС како би заједничким пројектом повећали ефикасност и профитабилност електроенергетских система. За ову хидроелектрану већ постоји пројектна документација и неопходни елаборати и студије које је потребно ажурирати и прилагодити најновијим стандардима у области енергетике.
Имамо изванредну сарадњу, па и личне односе са руководством Електропривреде Републике Српске и на то сам поносан, као што сарађујемо са осталим електропривредама региона. Летос смо организовали симпозијум ЕПЦГ НЕТ 2024. у Будви, који је био по узору на сјајни Самит енергетике у Требињу, којим смо сви били одушевљени. На нашем симпозијуму смо имали бројне госте из региона и они су потврда наше добре сарадње.
Колико ће бити значајно заједничко регионално управљање мрежом, имајући у виду њен пад из 2024? Како спречити да се тако нешто не деси поново?
То су инцидентне ситуације, на којима се мора радити да се не десе. Урадити све што је у нашој моћи да се то спречи, али никада не можете рећи да сте сто одсто сигурни да се то неће десити, јер на то утиче пуно спољних фактора, и објективних и субјективних, тако да никад не можете рећи да се то неће поновити.
Заједничко управљање мрежом постоји на високонапонској мрежи, кроз енергетску заједницу свих земаља Европе. Ти преносни системи морају бити повезани и сарадња мора да постоји. Поменуто искакање је била специфична ситуација која се тешко може поновити. Доста далековода је било у ремонту и један мањи инцидент је изазвао ланчану реакцију.
Самит енегретике Требиње
Како оцењујете Самит енергетике у Требињу као догађај регионално значајан у области енергетике?
Немамо шта крити, када смо видели СЕТ, одмах смо помислили да морамо направити нешто слично и код нас. Идеју смо добили од њих, јер СЕТ у Требињу је један од најбољих симпозијума из области енергетике, у сваком погледу. И организационо и стручног, СЕТ је пионир таквих скупова из области енергетике у региону. Без устезања могу рећи да имамо одличне односе са свим енергетским компанијама у региону, а убједљиво најбоље са Електропривредом Републике Српске и Електропривредом Србије.
Паметна рјешења
Данас се све више говори о ,,паметним рјешењима” у управљању енергетским системом, паметна мрежа, паметна бројила, даљинско очитавање… Шта све очекује ЕПЦГ на том путу?
Када је ријеч о паметним бројилима и даљинском очитавању, већ су инсталирани код 95 одсто потрошача. То је прије свега заслуга италијанске компаније А2А која је пословала у Црној Гори. Систем управљања електричном енергијом биће један од виталних пословних процеса у наредном периоду. Само ако погледамо шта се дешава у љетњем периоду, када имамо велики прилив енергије из соларних електрана, којих већ сад имамо огроман број инсталираних, цијена електричне енергије на берзама је 10 евра у току сунчаног периода. Истог дана у вечерњим часовима, од 21 до 23 часа, цијена достиже до 500 евра по МWh. То су невидљиве разлике и нисмо случајно кренули у набавке поменутих батеријских система. Осим што ће помоћи за очување цијелог система, они су изванредни за трговину електричном енергијом, јер уз помоћ њих струју можете да пласирате у мрежу када је она најскупља. Управљање производњом и продајом електричне енергије биће један од најважнијих задатака у наредном периоду, а од доношења тих одлука ће зависити пословање Електропривреде, а утицаће и на широку друштвену заједницу.
Политичка каријера
Са позиције руководиоца највећег сектора у ЕПЦГ отиснуо се у политичке воде. Од 2012. до 2020. био је посланик у Скупштини Црне Горе и са поносом истиче да је од 2015. до 2020. био шеф посланичког клуба Демократског фронта, који је окупљао неколико партија.
Најзначајнији конституенти били су Нова српска демократија, на чијем челу је Андрија Мандић и којој партији и ја припадам, затим ДНП Милана Кнежевића, а са нама је тада био Покрет за промјене чији лидер је Небојша Медојевић. Такође са поносом истичем да је та политичка генерација сменила ДПС након 30 година владавине. Заправо, од 1945. у Црној Гори није промијењена власт, будући да је Савез комуниста 1991. промијенио име у ДПС. Од свих пословних и животних достигнућа, то најрадије истичем, то превазилази све пословне успјехе и једино са тим могу да се мјере животни успјеси, када добијате дјецу или унуку коју сам недавно добио.
Извор: The Prestige
