
Пише: Желидраг Никчевић
Политика је заиста опасна дрога, никад не знаш какви ће се будаласти нарциси помолити из њене пословичне мочваре.
Слушам шта прича и како прича овај Никола Јовановић.
Да, виђао сам сличне феномене у књижевном животу, кад се неки тотални, на први поглед безопасни дилетант упорним додворавањем дочепа каквих лажних рецензија и комплимената, па се онда преко ноћи преобрази и узвиси. Ето га – готов класик. А неписмен.
Али то је, кажем, све литература… Спрдња и зезање.
А ово, богами, није зезање.
Како је могуће да из безбојног, безначајног и чак претјерано сервилног момка преко ноћи изрони ова кочоперна лидерска карикатура, да неко тако гордо и весело парадира својом издајом, да тако ужива у својој срамоти – то ће за мене остати вјечита загонетка.
Као, арогантан, а унутра чак не ни пустиња, него merde, извините за мој француски.
Жалим случај.
Желидраг Никчевић