
Пише: Перица Ђаковић
Нисам имао намјеру да се оглашавам јуче, 1. априла, иако у Црној Гори то одавно
није дан за шалу, јер ово што свакодневно проживљавамо је вријеме апсурда и
играња са државом и право вријеме спрдње.
Ових дана, пратећи медије портале и извјештаје званичних органа попут АСК-а, рекао бих да смо ми одавно изгубили образ, а са њими штошта још. Гледам плате наших политичара, њихову не малу пријављену уштеђевину у посљедњој години која је била за обичан народ борба за пуко преживљавање иако су им пензије па и плате повећане сходно законским регулама, али не и како су они своје плате повећали на преко 1.800 па чак и од 6.000 евра, уз наравно неизбјежне приливе за „пратеће“ послове! Дакле, то смо све видјели ових посљедњих мартовских и првоаприлских дана, када су нас преко медија обавјестили да труднице, дјеца, пензионери, инвалиди, више неће имати бесплатну стоматолошку услугу. Можда разумијем стоматологе којима је очигледно пао
мрак на очи када су виђели примања наших политичара, људи у Влади, министара, служби али и примања руководилаца у државним предузећима. Интересантно да се нико од поменутих није огласио да предложи, и да би био ред, да се онима који имају чини се мало и превише узме 100-200 еура, а што они убјеђен сам не би осјетили, и та разлика преусмјери тамо гдје је „куку-леле“. Живимо, дакле, у држави, у малом
Монтенегру, са малим бројем све првилегованијих појединаца, а на путу смо ка
ЕУ. Размислите сами има ли ту правде у држави која пледира да буде чланица ЕУ.
Зашто у исто вријеме живимо у виртуалном времену? Како другачије назвати мега
приједлоге које нам сервирају са нашег врха? Још се није стишала прича о жељи званој
„Веље брдо“, која би у главном граду омогућила да се богати још мало више
обогате градећи станове за тржиште, а Монстат нам је показао да имамо више
станова од становника у главном граду, а већ смо засути новим „мега
пројектом“ који би требало да нам донесе инвестицију од невјероватних 30 милијарди
еура, које су само нас чекале. Знам да је држава у којој живимо једна од
најљепших у овом дијелу Европе и у којој би, да смо имало радан народ, или да
државу изнајмимо Јапанцима, ето што би, као у Арапским Емиратима, имали социјалну
помоћ од барем 1.000 еура. Присјећам се оног вица „када је Бог стварао свијет и
кад су му се пожали Хрвати, Словенци, Срби и остали како је могао толико љепоте
концентрисати на тако малом простору, а Бог им само кратко одговорио – ‘Не
брините, дао сам им и Црногорце‘“. Зато се и присјећам једног мог давног предлога изреченог у шали, а тада нисмо ни знали за Милојка, да би требало довести
Јапанце а сву ђецу која су у школама одмах пензионисати а ђечицу из вртића учити
поштењу и радним навикама. Да, тада бисмо имали социјалну помоћ од барем
1.000 еура. Не знам само како људе који имају толика примања и екстра зараду па
и уштеђевине од преко 100.000 еурића, ни једног тренутка када се појаве у јавност
не ухвати барем мали блам у односу на оне које смо преварили са билборда. Да ли је
дошло вријеме да богати барем мало осиромаше од 50 до 200 еура и тако створе
фондове да труднице, ђеца, пензионери и инвалиди могу беспалтно поправљати зубе,
да преко СМС порука не скупљамо помоћ за лијечење ђеце, и да не ширим,
оставићу празнину, не би ли се неко од политичара, предсједника, премијера,
министара, службеника у влади или у државним предузећима мало постидио и дао неки свој оригинални предлог.
Ја само да се подсјетим на штос који смо гласно изговарали кад нас је напустио
друг Тито (раније нисмо смјели), а он је гласио: „Друже Тито, ти си крао, али си и нама
даво! Ови брате краду, ал никоме не даду!“ Имали ту барем зрно истине па као да је
со…
Много су се неки људи опустили, а заборављају како је прошао несуђени владар
Горе Црне, који је добио Литије! Како је прошао професор Кривокапић, коме смо сви
много вјеровали, са својом експертском владом, вратио се брзо у професорске
клупе. Да, дошао је потом Дритан са подршком Мила Ђукановића, али уз пријетњу да
ће је изгубити ако потпише Темељни уговор са СПЦ. А он је, иако је спровео туђи
програм „Европа сад 1“ и побољшао стандард грађана, храбро потписао тај уговор
и отишао у опозицију. Примјера је господо много, па ви гледајте!
Перица Ђаковић




