Пише: Перица Ђаковић
Као и што се очекивало, парламентарна већина потврдила је већ потписане споразуме наше Владе и државе Уједињених Арапских Емирата, па су нам само сједнице Парламента послужиле за ону народну „Не пада снијег да покрије бријег већ да свака звјерка покаже свој траг“.
Може и тако али може и са историјским питањем „Шта је старије – кокош или јаје?“. Питате се како сад то, па мислили смо, или сам барем ја мислио, да народ бира Парламент, а Парламент Владу. Било би логично, али ми је нелогично да посланици који кажу да су представници народа не слушају народ, а показало се да Влада не зарезује Парламент, већ овај свира по њиховим нотама. Дакле, што би рекла Тијана
Дапчевић, „Све је исто, само њега нема“!
Можда се многи неће сложити са мном, јер ће тврдити „да од 30. августа живимо демократију“, остављам их да живе у том убјеђењу, а народ ће добро процјенити и њихов а и мој став.
Доста ми је чудно било ово посљедње засједање парламента, у коме смо сви заједно могли да видимо да једна, истина нова министарка, успјешно, чак и боље брани став од свог шефа, тренутно одсутног на путу у Америци, толико добро да им чак није одговорила ни на једно питање, вртећи их стално у круг од тог да наводно продаје земље неће бити, до тог да ко не жели не мора прихватити арапске инвестиције. Што би рекли нека се после сам у тишини каје. Мени је од свега тога знатно чудније било то што нико од представника опозиције није прихватио амандмане ДНП, односно
Милана Кнежевића. Понајприје ту мислим на УРУ и Дритана Абазовића, јер да су дали свој глас за било који амандман довели би директно у питање Спајићев потпис на Споразум, јер би онда наша Влада морала да пошаље Емиратима споразум на појашњење. Најчудније ми је то што нико па ни ПЕС није дао свој глас за амандмане везане за евентуалну имовину породице Ђукановић за коју се сумња да је она баш у Емиратима, гђе је Мило својевремно поставио за амбасадора себи повјерљиву особу, а и сам је често тамо боравио.
Чудно је на неки начин и понашање најбројнијих опозиционара који су напустили салу прије гласања гласно говорећи да они нису против инвестиција, али да неће као да гласају. Овако њихов излазак оставља сумњу у ранију причу о дилу између њих и Спајкија око њиховог прекида бојкота и повртка у Парламент. Све то има доста чудног мириса, а посебно понашање посланика ПЕС-а који су се држали уздржано, као човјек или животиња када изненада наиђе на медвједа.
Сам чин гласања за Споразум о сарадњи у туризму (гле чуда, ни једном нам се није тим
поводом огласила министарка туризма, а чули смо је након сваког сајма, а није их било мало, гдје је она присуствовала) и развоја некретнина. Чудно ми је било и понашање представника са сјевера државе који су нас све убјеђивали како се они радују доласку Алабара заборављајући да он ни једног тренутка није исказао жељу за таквим улагањем, посебно не за станоградњу у Пљевљима, Беранама, Бијелом Пољу, Андријевици, и да не набрајам, јер цијена квадрата тамо је много мања од оне на приморју, па остаје једино да човјк размисли о улагању у никшићки „Сунчани град“ или још боље у „Веље брдо“ у Подгорици, гдје је цијена квадрата станоградње као
на приморју, или скоро као и у Београду на води.
Ето, за неког успјешно или не, завршисмо први дио саге са шеицима, сад нам преостаје да помно пратимо које ће и какве бити консеквенце по повратку Спајкија из Америке. Интересантно ће бити видјети ко ће остати у Влади а ко не, како ће се све ово одразити и на подгоричку скупштинску већину. Знамо добро да сви волимо колаче, али може и за неке бити она стара народна „Прошла бака са колачима, па ко је јамио јамио је“. Уз пут биће интересантно сазнавати и ко је све знао за господина Алабара, јер испоставља се из дана у дан да се све више људи сретало са њим. Али њему као старом и искусном бизнисмену све то не смета, као што му није сметало ни у бизнису са Вучићем у Београду на води, њему је битно да добије оно што је наумио, а и што је могуће,
знајући добро нас, неко понудио и можда обећао. Завјеса је тек спуштена послије неколико чинова, а њено подизање са нестрпљењем сви очекујемо, као и став СДТ–а око случаја Вање Ћаловић Марковић, то јест ко стоји иза фејс странице која је објавила ону прљаву причу. Многи су се од тога оградили, осудили напад на жену па чак и синоћ у Парламенту, али чини ми се неке припаднице љепшег пола не толико искрено, помало чак и саркастично.
Но, све је то можда фарса, али сигурно је да је то живот, а он тече даље!
Перица Ђаковић
