
Пише: Славко Перошевић
У савани обавитој тмином
Лав свемоћни засједа скупштином
Ту из жбуња и ситне папрати
Измиљеше куси и репати
И дигоше вику и галаму
Не мислећи о стиду и сраму
И упорно сви траже од лава
Да им врне њина стара права
Прва вако проговори лија
” Много тога мом срцу не прија
На савану мрак кад падне тмасти
Навикла сам кокошињце красти
И у правом домаћинском духу
Јести јаја и пилећу јуху
За вријеме бившега владара
Нико зато није одговара
Тад сам могла о државном трошку
Вазда украст пиле ил кокошку “
Тада лаву проговори коза
Мене исто изједа нервоза
За вријеме оне бивше власти
У туђој сам њиви могла пасти
Ђетелину грицкати и сламу
И глумити вас дан дуги даму
По савани а и мало шире
Носила сам прекрасне шешире
То су били прелијепи дани
Музли су ме само одабрани
Сада томе дошао је конац
А ја на пун навикла сам лонац
Нема више старог господара
Нико више не краде нит вара
Со нам опет сипате на рану
С чела суда смјењујете “Врану”
И ту задње сијечете наде
Сваком ко је навико да краде
Лупежима наше дичне врсте
Та је ,,Врана” гледала кроз прсте
Па због тога правимо блокаде
Јер власт више не да да се краде “
После козе прозбори магаре
Ја сам исто навико на паре
Ал хијена од кад паде с власти
Не може се отимат и красти
Па ако сте забранили пљачку
Ја се враћам у родну Њемачку
Они тамо умију на срећу
Да цијене памет магарећу”
Тад ка лаву мајмун љутит плану
” Дат нећемо да мичете ” Врану”
Све шимпанзе и оренгутани
У помоћ ће дотрчати ” Врани “
Кад зачуше овог бастадура
Сви мајмуни завикаше ” УРА “
После њега бодљикаво прасе
Громко викну ” Дат нећемо наше “
И ако сам сада мало матор
Ратно ми је име ” Радијатор “
Тад кликнуше змије и којоти
За влашћу смо бившом у короти
Мјесто меса сад једемо блитву
Од кад с трона смијенише ” Бритву “
Без жуља смо живјели на длану
И ми срцем бранићемо врану
А лав с’једих проговори власи
” Боже драги помилуј и спаси
Није лако када царска круна
Мора трпљет козу и мајмуна
Крст стрпљења упртити насе
И слушати лисицу и прасе “
После тога само руком ману
И смијени с положаја ” Врану “
Славко Перошевић