Пише: Чедомир Антић
Пред Црном Гором су председнички избори. Сви ви који мислите да су држави неопходне промене, свакако нећете гласати за кандидата ДПС-а, Мила Ђукановића.
Разлози зашто није разумно бити за Црну Гору а гласати за Ђукановића су бројни и ви их свакако познајете. Указао бих на три ређе спомињана:
- Ђукановић је опортуниста, а они не могу имати јасно и доследно идеолошко опредељење. Да је био искрен у свом настојању да створи независну Црну Гору, он би уједињавао грађане уместо да користи њихове поделе. Он би се уочи референдума привремено одрекао власти, споразумео са свима – па и српским народом – како би независност везао за некакву општу владу. После би лако добио изборе, али не би могао да идеју државе и нације користи у сврхе личне и партијске власти.
- Ђукановић је повезан са проблемима који немају везе са Црном Гором и црногорством. Ако поново добије изборе, само ће продубити кризу црногорске нације, коју је сам генерисао и у њену политику сасвим непотребно унео. Изборни трендови показују да од 2020. до 2022. тзв. „порсрпска“ опозиција непрекидно јача, па је са сумњивих 51% дошла до чак 58% народне подршке. Ђукановићу би победа дала да дође до даха, али би само објединила опозицију и у политичку историју послала оне који су желели некакав унутрашњи споразум у црногорском друштву.
- Гласајући за Ђуканвића сводите Црну Гору на једног остарелог политичара који је само рубље мењао чешће од идентитета и темељних етичких начела.
За српског кандидата треба гласати из такође три тазлога:
Ако неко мисли да ће асимиловати део српског народа који живи у Црној Гори, јако се вара. Искуствио показује да досадашња средства нису успешна. Напротив, да јесу не би сада постојала широка коалиција која се на сваки начин плаши резултата пописа. Ако је већ немогуће асимиловати Србе, бескорисно је само њихове легитимне представнике држати изван власти. Будући да је према Уставу Црне Горе место шефа државе значајно само симболички и да је са њега, без режимске партије или подршке велике већине посланика у Скуштини, немогуће остварити велику власт, сасвим је природно да велики унутрашњи расцеп буде зацељен тако што би српски народ, као једна од темељних нација Црне Горе, добио свог представника на месту шефа државе. То се није дуго догодило, а Црну Гору – каква је данас – стварао је и Блажо Јовановић, један комуниста – Србин .
Било би дивно да је Србију, Српску и Југославију неко признао тако искрено и држао се тако лојално као што су се политичке вође Срба односиле према Црној Гори. Предстојећи председнички избори су симбол тога. Уколико са друге стране буде настављено са двоидентитетским или национал-статистичким – југосовенским и франковиачким – играма, Срби неће нестати али ће у будућности почети да се већински држе према Црној Гори на исти начин на који се држе Албанци у Северној Македонији или су се некада Хрвати однослили према југословенској држави. То би било јако лоше и опасно по државу Црну Гору. Не кажем да томе нисам наклоњен, али мој народ у Црној Гори сада жели помирење и њега треба да изврше истински Срби и Црногорци – људи који нису били на власти – а не идентетски полутани или политички компромитовани политичари.
Ми Срби смо били спремни да прихватимо и да је Ђукановић легитимни избор Црногораца и да се помиримо са тим да један шовиниста води незавинсу Црну Гору. Побунили смо се тек када су нам одузета основна људска права. Да ли ико мисли да може, треба и да је поштено да са позиције другог народа бира нае представнике?
Признали смо вас – признајте нас.
Сама кандидатура и поруке кандидата ДФ и Нове српске демократије, Андрије Мандића, корак су у правцу помирења. Изађите из 20. века и направите и ви корак према нама.
