Руски оштећен подморски гасовод Северни ток требало би да буде заијпечаћен и затворен јер не постоје непосредни планови за поправку или поновно активирање.
То су за Ројтерс рекли извори упознати са плановима.
Сјеверни ток 1 и Северни ток 2, од који се сваки састоји од две цеви, изградио је руски Гаспром како би пумпао 110 милијарди кубних метара (бцм) природног гаса годишње у Немачку испод Балтичког мора.
Три цеви су оштећене услед необјашњивих експлозија у септембру, а једна од цеви Северног тока 2 је остала нетакнута.
Али растуће тензије између Москве и Запада због сукоба са Украјином до тада су већ довеле до застоја Северног тока 1.
Гаспром је рекао да је технички могуће поправити оштећене цевоводе, али два извора упозната са плановима кажу да Москва види мале изгледе да ће се односи са Западом довољно побољшати у догледној будућности да би гасоводи били потребни.
Један руски извор је рекао да Русија види пројекат као “закопан”. Друга двоја су изјавила да, иако не постоји план за поправку оштећених цевовода, они ће барем бити конзервирани за могуће поновно активирање у будућности.
Други извор упознат са плановима потврдио је да заинтересоване стране размишљају о конзервацији.
То би највероватније значило заптивање поломљених крајева и стављање премаза у цеви како би се спречила даља корозија од морске воде.
Како је један од руских извора рекао Ројтерсу, ако би течни природни гас (ЛНГ) из Сједињених Држава који се користи у Европи, постао много скупљи, Европа би могла поново бити спремна да купује више од Русије.
Московско министарство енергетике упутило је питања оператерима гасовода, али ни они ни Гаспром нису одговорили на захтеве за коментар.
Енгие, Гасуние и Њинтерсхалл ДЕА – заинтересоване стране у Норд Стреам АГ, оператеру Северног тока 1 – одбиле су да коментаришу. Портпарол немачке компаније Е.ОН, која такође поседује удео у компанији Норд Стреам АГ, рекао је: “Према нашим сазнањима као мањинском акционару, није донета никаква одлука, ни за ни против обнављања линије”.
