Буџет за 2024. предвиђа смањење дефицита за готово 3.000 милијарда долара у десет година, најавила је Бијела кућа.
Социјалнија држава и порези богатима! Амерички предсједник Џо Бајден представио је нацрт новог Буџета који изгледа као програм за изборну кампању 2024., међутим, ударне тачке немају никаквих изгледа да буду прихваћене у Конгресу.
Буџет за 2024. предвиђа смањење дефицита за готово 3.000 милијарда долара у десет година, најавила је Бијела кућа.
У ту сврху амерички предсједник жели наметнути минимални порез од 25 посто за милијардере, а то је 0,01 посто најбогатијих Американаца.
Бајден такође жели повећати порезну стопу за предузећа на 28 посто с данашњих 21 посто, а што је и даље мање од 35 посто колико је било на снази прије реформе коју је 2017. донио бивши предсједник републиканац Доналд Трамп. Истодобно, Џо Бајден жели смањити трошкове које сматра “сувишнима”, а тиме циља фармацеутски и нафтни сектор (“Big Pharma” i “Big Oil”).
“Мојим прорачуном тражићемо од богатих да плате поштен дио како би милиони радника који су придонијети градњи тог богатства могли у пензију здравствено осигурани за шта су годинама издвајали”, рекао је Бајден у сриједу увече на Твитеру.
Осамдесетогодишњи предсједник, који службено још није објавио хоће ли бити кандидат за предсједничке изборе 2024., али чини се да је већ у кампањи, представио је у четвртак свој Буџет у Филадефији у савезној држави Пенсилванији, стратешки важној кад је ријеч о изборима.
Бајден међутим нема илузија у погледу остварења својих приједлога. Од почетка године он више не контролише Сенат. У Представничком дому републиканци су водећи и тврдо бране своје стајалиште да неће допустити повећање пореза.
С више прихода Бајден оцјењује да ће моћи у 25 година финансирати здравствено осигурање за Американце старије од 65 година, ријеч је о програму ” Medicare”. Такође се нада да ће моћи повећати плате савезним дужносницима за више од 5 посто, пише Washington Post.
Све ће то моћи, како је најавила Бијела кућа, ако смањи савезни дефицит за готово “3.000 милијарда долара у идућих десет година”. Међутим, републиканци редовно оптужују демократа Бајдена за претјерано трошење.
Демократи и републиканци споре се на другом финанцијски важном питању: подизању плафона задуживања. Сједињене Државе морају редовно повећавати плафон задуживања своје владе кроз потврду у Конгресу.
Некада је то гласање било формално но задњих година све је више политизирано. Вођа републиканаца у Представничком дому Kevin McCarthy тврди да његови посланици неће гласати за подизање плафона задуживања све док Џо Бајден не заузда јавну потрошњу.
Демократа Бајден је до сада одбијао преговарати и истицао да је акумулирани дуг током година одговорност коју дијеле обје странке. Велик је улог у игри и ако се странке не договоре Сједињене Државе бит ће од јула бити у блокади.
Дуг прве привреде свијета досегнуо је 19. јануара 31.400 милијарда долара, а то је плафон изнад којег земља више не може тражити нове позајмице из којих би се финанцирала и према томе не може плаћати доспјеле обавезе и због тога су већ подузете хитне мјере.
