Украјина мора да спроведе реформе прије него што ће добити прилику да се придружи НАТО-у, саопштено је из Бијеле куће.
Секретарка за штампу Бијеле куће Карин Жан Пјер на питање да ли ће Украјини бити понуђен „јасан пут ка чланству у НАТО-у“ на самиту у Литванији који ће бити одржан следеће недеље, одговара да прије тога Кијев има много препрека које мора да ријеши.
„Предсједник Џозеф Бајден је ово понављао изнова и изнова, Украјина мора да изврши реформе како би испунила стандарде, као и свака друга земља чланица НАТО-а“, наводи Карин Жан Пјер.
Према њеним ријечима, Вашингтон остаје привржен политици „отворених врата НАТО-а“, али сваку одлуку о проширењу морају подржати све државе чланице.
Она није прецизирала које ће реформе Кијев морати да спроведе, а Бајден је раније изјавио да Алијанса неће „поставити посебне услове за улазак Украјине у НАТО“ и додао да ће Кијев морати да испуни исте критеријуме као и свака друга нација која тражи чланство.
„Мислим да су учинили све да покажу способност војне координације, али питање је да ли је њихов систем безбједан, да ли је корумпиран“, рекао је Бајден прошлог мјесеца и запитао се „да ли Украјина испуњава стандарде које су постављене и пред друге земље чланице“.
Упркос тим коментарима, Бајден је прошлог мјесеца са генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом наводно разговарао о шеми за поједностављење процеса придруживања Украјине.
Према Столтенберговом плану, Кијев не би био присиљен да заврши „акциони план за чланство“ који је обично услов за земље кандидате. Док су друге источноевропске државе прошле кроз процедуру прије него што су примљене, најновија чланица НАТО-а, Финска, била је поштеђена тог процеса након што је прошле године поднијела захтјев за придруживање Алијанси.
У више америчких медијских извјештаја истиче се да је Бајден „отворен“ за ту идеју, иако су неки медији, попут „Њујорк тајмса“ сугерисали да ће Вашингтон тражити алтернативу пуноправном чланству у НАТО-у за Кијев, и умјесто тога предложити „израелски модел“ заснован на америчком односу са том државом.
Предсједник Украјине Владимир Зеленски, међутим, каже да се противи било каквој „замјени за НАТО“, и наводно је западним партнерима поручио да неће присуствовати предстојећем самиту НАТО-а осим ако Алијанса не понуди „конкретне“ гаранције или мапу пута ка пуноправном чланству.
Званични став НАТО-а о чланству Украјине непромијењен је од 2008. године, када је објављено да ће Украјина „постати чланица“ у неодређеном тренутку у будућности. Иако је Кијев званично поднио захтјев за придруживање прошлог септембра, од тада је постигнут мали напредак.
Неки амерички званичници сматрају да би то питање требало да се ријеши тек након што се сукоб са Русијом заврши, јер би улазак Украјине у НАТО могао да доведе Алијансу у рат са Русијом.
Москва је више пута упозорила да ширење НАТО-а на исток сматра пријетњом својој безбједности и навела неутралност Украјине као један од услова за било какав трајни мир између двије земље.
