Бруно Кал, шеф њемачке Савезне обавештајне службе (БНД), рекао је да за „екстремисте“ нема мјеста у његовој служби. „Ми први имамо огроман интерес да се ослободимо свакојаких екстремиста у нашим редовима“, рекао је Кал за њемачки јавни сервис АРД.
Он је додао да БНД провјерава запослене и оне који конкуришу за радно мјесто како би утврдио да ли су привржени слободарском демократском поријетку.
Разлог што је Кал, који ријетко даје интервјуе, ипак стао пријед камере јесу све бројнији извјештаји да запослени у овој служби која би требало да штити Њемачку од спољних утицаја заправо имају везе у екстремистичком миљеу или су неонацисти.
Случај једног политичара
Један од случајева тиче се Бјерна Хорншуа, локалног политичара десничарске Алтернативе за Њемачку (АфД) у покрајини Тирингији. Како сазнаје АРД, тај човјек са официрским чином је запослен у БНД-у.
Хорншу је у уторак 7. марта најавио да ће вратити мандат локалног одборника. Иначе је покрајински огранак АфД у Тирингији под лупом покрајинске Службе за заштиту уставног поријетка као „доказани десничарски екстремни“ елемент. Тај огранак води Бјерн Хеке, лидер крајњег десног крила АфД.
И сам Хорншу је давао изјаве које, како наводи јавни сервис, могу да доведу у питање његову приврженост држави. Тако је у једном видеу на Јутјубу поводом мјера против пандемије рекао: „Напослетку је ова демократија спала на ниво привидне демократије.“
У објавама на друштвеним мрежама је Хорншу претходних година означавао Њемачку као „ДДР 2.0“, и говорио о „замјени становништва“ (Umvolkung), што је десничарска теорија према којој неко хоће да замијени биолошке Њемце досељеницима.
О томе је тириншка Служба за заштиту уставног поријетка још прошле године информисала БНД, као Хорншуовог послодавца.
Он сам није желио да одговара на питања новинара, али је, пошто је добио упит, објавио да напушта Алтернативу за Њемачку. „Другачије ћу поређати приоритете, морам да мислим на себе и своје здравље“, написао је он на Фејсбуку.
„Патриоте“ са кукастим крстом
Раније је јавни сервис извјештавао и о случају професора Мартина Вагенера који је подучавао у БНД-овом центру за образовање све док у мају прошле године није ревидирана безбедносна процјена за њега. Разлог је нађен у Вагенеровој књизи „Борба култура за народ“, гдје је бранио тезу да њемачка Влада има циљ да домицилни народ претвори у мултикултурно друштво.
Ту је и Карстен Л. који је наводно одавао осјетљиве информације руској служби ФСБ. Како је писао недјељник Шпигел, он је пријед колегама у БНД-у говорио да би најрадије одмах стријељао тражиоце азила у Њемачкој. Ранијих година је уплаћивао мале донације Алтернативи за Њемачку.
У октобру прошле године је полиција у Баварској зауставила аутомобил у којем су била двојица браће (18 и 21 година), а у гепеку молотовљеви коктели, сјекира, самострел, затим шлем и нож са угравираним „СС“. Младићи су навели да иду у родитељску викендицу да се „играју рата“. У викендици су нађени други нацистички симболи и биста Адолфа Хитлера.
Мајка тих младића, Елона Б, запослена је у БНД-у. Како су рекле њене комшије, и та жена носи огрлицу са црним Сунцем – симболом којим неонацисти „замјењују“ забрањени кукасти крст – као и да своје синове зове „патриотама“ иако у соби имају нацистичку заставу са свастиком.
Иако Елона Б. није била на удару кривичне истраге, БНД је покренуо дисциплински поступак након што су медији извијестили о случају.
„Актуелни случајеви су за нас довољан повод да самокритично и савјесно још једном провјеримо да ли функционише нас систем самозаштите“, рекао је шеф БНД-а Бруно Кал.
