Foto: EPA-EFE/Alejandro Zepeda
После 10.000 година дугог путовања, људска цивилизација је стигла на климатску раскрсницу: оно што урадимо у наредних неколико година одредиће нашу судбину у наредним миленијумима.
Да је овај избор пред нама, откривено је у кључном извештају који је објавио Међународни панел за климатске промене (ИПЦЦ), а саставили су га највећи светски стручњаци за климу и одобриле све владе на свету.
Следећи извештај се очекује око 2030. године, а до тада ће бити направљени најважнији избори, пише Гардијан.
У извештају се јасно упозорава колики су улози – све.
„Прозор могућности да се обезбеди животна и одржива будућност за све се веома брзо затвара“, наводи се.
„Избори и акције које се спроведу у овој декади (до 2030) ће имати утицај сада и хиљадама година касније“, додаје се у извештају.
Климатска криза већ одузима животе и средства за живот широм света, а у извештају се тврди да ће њени будући ефекти бити још гори него што се мислило.
„Континуиране емисије ће додатно утицати на све главне компоненте климатског система, а многе промене ће бити неповратне на временском распону од векова до миленијума“, упозорава се.
Да би се кренуло путем који ће донети најмање штете – што подразумева ограничавање раста температуре на 1,5 степени Целзијуса – мора да уследи „дубока глобална редукција“ емисије гасова стаклене баште.
Како се истиче, глобалне емисије су током 2022. порасле толико да су поново поставиле нови светски рекорд.
„У ближој будућности, вероватније је да глобално отопљење неће достићи зацртаних 1,5 степени чак ни у случају веома ниских емисија“, наводи ИПЦЦ и додаје да ће зато бити неопходно у великој мери убрзати рад на заштити људи.
На пример, „догађаји повезани са екстремним нивоима мора“ који се очекују једном у сто година ће се појављивати бар једном годишње до 2100. на половини од свих локација које се прате.
Што брже се смање емисије, то ће боље бити за милијарде људи.
„Штетни утицаји и са њима повезани губици и оштећења изазвани климатским променама ће ескалирати са сваким порастом глобалног загревања“.
Свака тона ЦО2 чија емисија буде спречена ће умањити ризик од истинске катастрофе.
У извештају је избор са којим се човечанство суочава представљен у оштрим терминима, а ситуација делује још више забрињавајуће због чињенице да су се са таквим терминима сложиле све светске нације.
Али, такође су представљени и путокази за пут којим би свет требало да крене како би осигурао будућност у којој је живот могућ.
Усред лавиринта од детаља изложених на хиљадама страна докумената којима је подржан извештај, три оваква путоказа се највише истичу.
Први од њих је то да је климатска криза у основи „криза неправде“.
„Десет одсто домаћинстава са највишим емисијама по глави становника доприносе са између 34 и 45 одсто глобалних емисија заснованих на потрошњи, док 50 одсто оних са најнижим емисијама доприносе са 13 до 15 одсто“, наводи се у извештају.
Како се додаје, климатска ванредна ситуација не може да се оконча без решавања проблема неједнакости прихода и полова, из једноставног разлога што је „друштвено поверење“ неопходно за „трансформативне промене“.
Други путоказ је тај да је развој свих нових фосилних горива потпуно некомпатибилан са нето нултим емисијама које су неопходне.
„Пројектоване емисије ЦО2 из постојеће инфраструктуре фосилних горива без додатног смањења би премашиле преостали угљенични ‘буџет’ за 1,5 степени Целзијуса“, пише у извештају.
Једноставно речено, то значи да ће пројекти за нафту, гас и угаљ који су већ у оптицају уништити нашу шансу да ограничимо загревање на 1,5 степени, осим ако неки од њих не буду убрзо угашени или опремљени технологијом за хватање угљеника за коју тек треба да се докаже да је ефикасна у великим размерама.
Трећи путоказ указује на технологију и финансије које су нам потребне.
„Изводљиве, ефикасне и јефтине опције за смањење емисија и адаптацију су већ доступне“, истиче се у извештају.
Соларна и енергија ветра, енергетска ефикасност, резови емисија метана и заустављање уништавања шума су кључне ствари.
Извештај не зазире од застрашујућих размера избора које морамо да направимо.
„Системска промена неопходна за постизање брзе и дубоке редукције емисија и трансформативна адаптација климатским променама је без преседана у смислу размера и брзине којом је потребно предузети акције које унапред подразумевају велике инвестиције“, наводи се.
Новац јесте од кључног значаја али, напомиње се, „постоји довољан глобални капитал да би се затвориле пукотине у глобалним инвестицијама“, ако буду превазиђене баријере у преусмеравању финансијских токова.
Осим тога, истиче се, трошкови климатске акције су очигледно мањи од штете коју ће климатски хаос изазвати.
Али, упозорава се, у климатској политици постоји и зјапећи јаз између онога што се чини и онога што је неопходно.
„Без оснаживања (климатске) политике, предвиђа се да ће до 2100. године глобално загревање бити 3,2 степена“, а то је, упозорава се, „ауто-пут ка паклу“.
