Медији блиски Кремљу спекулишу да Србија продаје ракете Украјини, што је из Београда оштро демантовано. Руске власти траже званичан став Београда.
Само недељу дана од обележавања годишњице почетка руске инвазије на Украјину, из медија блиских Кремљу стижу информације да Србија наводно продаје оружје украјинској војсци.
Руски портал Масх је недавно објавио текст без навођења извора, неверификована документа и снимак, на основу којих тврде да је наменска индустрија Крушик продала 3.500 артиљеријских граната Министарству одбране Украјине.
Према објављеним документима, чија веродостојност још није утврђена, у трансакцији су учествовале по једна канадска, словачка, америчка и турска фирма.
Из Министарства одбране Србије и наменске индустрије Крушик демантовали су ове информације, док је Русија изразила “најдубљу забринутост” и затражила званично појашњење Београда о овим информацијама.
Ово није први пут да се у јавности појављују наводи о томе да Србија продаје оружје Украјини.
У последњих шест година спекулисало се да су се на украјинском ратишту појавиле минобацачке гранате произведене у Крушику и аутоматске пушке из фабрике Застава оружје у Крагујевцу.
ББЦ се упитима обратио Министарству трговине Србије, надлежном за издавање извозних дозвола за наоружање, Министарству одбране Украјине, украјинској царини и компанијама које се помињу у објављеним документима, али одговоре нисмо добили до објављивања текста.
‘Над руским грађанима лете српске гранате’
“Део непријатне стварности – гранате из Србије лете ка руским грађанима из правца Украјине”, пише Масх.
Према непотврђеним документима које су објавили, гранате је од Крушика наручила канадска компанија ЈЊ Еџпорт Импорт, која их је из Србије превезла у складиште у Братислави.
Наводно је оружје одатле, преко Турске, испоручено у Украјину, и то америчкој фирми која послује на украјинском тржишту.
Као крајњи корисник оружја наведено је Министарство одбране Украјине.
Масх је такође објавио и видео на којем се кадрови, наводно снимљени у складишту оружја у Словачкој, смењују са документима који би требало да посведоче о купопродаји оружја.
ББЦ на српском је на основу анализе видео снимка из наводног складишта у Братислави утврдио да радници на снимку носе униформе са логом турске компаније “С Систем Логистицс Сервицес Цо”.
Униформе са логоом, као и лого на камионима може се видети у корпоративном видеу ове компаније, објављеном на Јутјубу и њеном сајту.
Она има складишта и друге објекте на више локација у Турској, међу којима је и аеродром у Истанбулу.
Према информацијама доступним на сајту ове фирме, она нема складишта у Словачкој.
На сајту “С Систем Логистицс” наводи се да нуди услуге складиштења различитих врста робе, као и транспорт у земљи и иностранству.
На званичној интернет презентацији пише и да је то прва компанија за интегрисане логистичке услуге у Турској и “пионир иновација у овом сектору, са првим приватним складиштима који опслужује авио компаније”.
Међу документима објављених у видеу је и наводни документ Министарства трговине Србије – дозвола за извоз оружја издата српској фирми СОФАГ доо у власништву ћерке Слободана Тешића – трговца оружјем из Србије којем је Велика Британија крајем прошле године увела санкције.
Министар одбране Србије Милош Вучевић демантовао је наводе да Србија извози оружје било којој од зараћених страна, а такође је оградио потезе државе од пословања приватних компанија.
“Да ли приватне компаније купују на трећим тржиштима и продају компанијама у неким другим државама, то није питање за Србију – то је међународна трговина. За нас то може да буде интересантно обавештајно у смислу информација, а не законске обавезне или регулативе”, рекао је 27. фебруара.
Спекулације о продаји оружја изазвали су “најдубљу забринутост” у Кремљу, изјавила је 2. марта портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова.
“Ово је исувише озбиљно питање на плану српско-руских односа, потребно је сагледати чињенице”, оценила је Захарова.
Додала је да се Русија већ обратила српском Министарству спољних послова захтевајући објашњење.
Шта кажу из Крушика?
Информације објављене у руским медијима нису истините, наводи се у саопштењу наменске индустрије из Ваљева.
“Наглашавамо да се читав медијски случај гради на коришћењу непотпуних и неповезаних информација, које покушавају да се, на крајње злонамеран начин, ставе у негативан контекст”, наводе у саопштењу.
Из Крушика додају и да у објављеним документима постоје недоследности – у наводном правном следу продаје оружја помињу се две различите врсте артиљеријских граната – М-21 “ГРАД” и ГРАД-200.
Указују и да ракете које производе не носе ознаку М-21 “ГРАД”, већ само ГРАД-200.
“Ниједна наша ракета, нити мина, од отпочињања сукоба у Украјини, није уговорена, а да је крајњи корисник нека од страна учесница у сукобу”, рекли су из Крушика.
Ко је објавио наводе о продаји оружја?
Наводе да је Србија Украјини продала Град ракете произведене у Крушику руски Масх је објавио 27. фебруара.
Власник портала Масх је компанија Нењс Медиа, у већинском власништву Арама Габрељанова – уредника блиског Кремљу.
Један је од гласова који у руској јавности величају инвазију на Украјину.
Током претходних година, учествовао је и руководио разним медијима чији је рад финансиран из државног буџета Русије.
У новембру 2022. године, са још двојицом новинара, добио је грант председника Русије од 450.000 евра за покретање нових медијских пројеката у отцепљеним украјинским регионима, саморпоглашеним Доњецкој Народној Републици (ДНР) и Луганској Народној Републици (ЛНР).
Неколико дана уочи почетка инвазије 24. фебруара 2022. године, Путин је прогласио независност ових области, а после непризнатих референдума, ова два украјинска региона, уз Запорошку и Херсонску област, Русија је припојила мимо међународном праву.
Русија је претходно, 2014. године анектирала и полуострво Крим на југу Украјине.
Од Азије до Африке – где се још нашло оружје из Србије
Почетком фебруара 2021. године војска Мјанмара, државе на југоистоку Азије, извршила је државни удар, свргнула је демократски изабрану владу.
Неколико дана после пуча, оружје из Србије достављено је мјанмарској војсци, а Влада Србије одобрила је трансфер оружја и муниције властима Мјанмара и у марту, априлу и јуну 2021, наводи се у извештају специјалног известиоца Уједињених нација за Мјанмар, који је објављен фебруара 2022. године.
Из Министарства спољних послова Србије су његове тврдње и поручили су да је извештај “базиран на спекулацијама и неименованим изворима, а не на међународно верификованим чињеницама”.
Амнести интернешнал је 2018. године од Србије затражио да престане да извози оружје у афричку државу Камерун након што је објављен снимак погубљења две жене и двоје деце, за које су тврдили да је извршено пушкама произведеним у Србији.
Камерунска војска је погубила жене и децу за које је сумњала да су припадници организације Боко Харам, рекли су тада из Амнести интернешнала.
Расим Љајић, некадашњи министар трговине, за ББЦ на српском 2018. године рекао је да Србија неће одустати од извоза јер “не може да зна како ће се користити оружје које се прода”.
