Хрватски научници Марија Росандић и Владимир Пар објавили су у међународном часопису “BioSystems” откриће суперсиметрије генетског кода, за које Пар каже да је “једна од тајни генетике коју су многи свјетски научници безуспјешно покушавали да пронађу дуже од 50 година”.
Откриће је објављено у августу прошле године, а један од аутора, Пар, у саопштењу послатом Хини објашњава да је, поједностављено речено, генетски код начин како се помоћу 64 генетска “знака” у свим живим бићима “шифрирају” 24 “производа”. Притом се сваки “знак”, тзв. кодон, састоји од тројке нуклеотида. Постоје четири врсте нуклеотида, означених словима А, Г, Ц, Т за ДНА, и А, Г, Ц, У за РНА молекул. “Производ” су 20 врста аминокисјелина, од којих су грађене беланчевине (протеини), а од протеина су грађена сва жива бића, од вируса до човјека.
Дакле, генетски код је правило које каже ком протеинском “производу” одговара који генетски “знак”, истиче Пар. Математички је било утврђено да је број могућности различитих придруживања 64 броју 20 незамисливо велики, односно да износи око 10 на 84., тј. број који иза 1 има чак 84 нуле. Колико је велики тај број, можемо упоредити са тиме да је по величини упоредив са бројем атома у свемиру, објашњава Пар.
Росандић и Пар у својој теорији полазе од општег Ајнштајновог става из физике, који сматра да су симетрије, у много ширем смислу од уобичајеног, доминантни концепт у фундаменталним законима физике, тако да се принцип симетрије сматра примарним својством природе. Дакле, да принципи симетрије диктирају темељне природне законе. Тим открићем аутори долазе до новог погледа на порекло живота и еволуцију темељену на симетријама, која сматра да није било еволуције генетског кода, него је он од постанка живота сталан и непромјењив, као што су и број и врста стандардних аминокиселина стални и непромјењиви.
Другим ријечима, то значи да су већ од почетка развоја живота присутне све аминокиселине и генетски код као конкретна реализација те темељне симетрије. То “златно правило” еволуције, универзално је и непромјењиво током еволуције за сва жива бића на Земљи, објашњава Пар.
Два мјесеца након објаве теорија је добила додатне аргументе открићем јапанских научника да се на 300 милиона километара удаљеном астероиду Ryugu, што је двоструко већа удаљеност него удаљеност између Земље и Сунца, налазе узорци аминокиселина, темељне грађе свих живих бића на Земљи.
Часопис Science је уз сензационално откриће јапанских научника објавио писмо с изношењем открића Росандић-Пар суперсиметрије које даје теоријски оквир јапанском резултату, истиче Пар.