Кинеске државне одбрамбене компаније су током прошле године одржавале трговинске односе са санкционисаним руским одбрамбеним компанијама, док су многе од водећих свјетских економија прекинуле везе са Москвом и компанијама које подржавају напад Русије на Украјину.
Царинске евиденције које је прегледао CNN показују да су кључне компаније у оквиру огромних војно-индустријских комплекса обе земље наставиле дугогодишњу сарадњу упркос терору који је Москва изазвала у Европи.
Документи показују да је током 2022. године, барем до средине новембра, војни добављач Poli Technologies са сједиштем у Пекингу испоручио најмање десет пошиљки – укључујући дјелове хеликоптера и радио опрему – руској компанији коју подржава држава, коју су САД санкционисале због њених веза са рата у Украјини.
Дугорочни трговински партнер Poli Technologies – Ulan Ude Aviation Plant, добављач војних хеликоптера – такође је наставио да шаље дјелове и неколико хеликоптера компанији са сједиштем у Пекингу прошле године, показују трговински подаци.
Нема доказа да је роба завршила у рату
Већина дјелова хеликоптера који су испоручени у Русију били су намијењени за употребу у вишенамјенском хеликоптеру Mi-171E, намијењеном за транспорт, потрагу и спасавање. Према подацима Стокхолмског међународног института за истраживање мира (SIPRI), Кина је почела да увози овај модел хеликоптера из Русије прије више од 10 година.
Утврђено је да три пошиљке компаније Poli Technologies укључују производе за рад или одржавање Mi-171E руске производње, војног транспортног хеликоптера који се користи у операцијама у Украјини. Нема доказа да је било која од размијењених добара директно коришћена у руском рату.
Царинска евиденција је изведена из два скупа података. Прву је обезбедила компанија за трговинске податке Import Genius, чије су информације прикупљене пријеко секундарних извора из званичних руских царинских и отпремних евиденција. Научни центар C4ADS са сједиштем у Вашингтону, који упоређује званичне царинске евиденције прикупљене од више добављача, пружио је други скуп података.
Блиски односи Кине и Русије послиједњих година
CNN није независно провјерио податке, који могу дати дјелимичну, али не и потпуну слику трговинских размјена. Војни и безбедносни стручњаци кажу да су дјелови које кинеска компанија шаље у Русију прилично основна опрема за авионе руског дизајна који би могли да буду дио постојећих уговора и стандардних пословних односа између компанија.
Али прошлогодишња трговина указује на трајне везе између кључних играча у одбрамбеним секторима на обе стране – везе које су ојачале током протекле деценије док су Путин и кинески лидер Си Ђинпинг развили свој стратешки савез.
Експерти кажу да би се тако добро успостављене мреже могле користити за евентуалну активну и директну оружану помоћ Пекинга ратним напорима Кремља.
Западни лидери упозоравали су послиједњих недјеља да Кина разматра такав потез. Пекинг је то негирао, исмијевао упозорење као клевету, више пута је бранио своју „нормалну“ трговину са Русијом и одбацио оно што назива „једностраним“ санкцијама Москви.
Војне везе између Пекинга и Москве драматично су се развиле од врхунца Хладног рата – периода обележеног међусобним непријатељством и идеолошким разликама.
Иако постоје одређена трвења, два ауторитарна сусједа су се зближила, посебно под Путином и Сијем, који су прогласили „неограничено“ партнерство само неколико недјеља прије него што је Русија напала Украјину.
Након пада Совјетског Савеза, снажна, али веома једносмјерна трговина оружјем је цвјетала у којој је Русија продавала своје супериорно оружје Кини. Недавно је брза модернизација кинеске војске почела да мијења ту динамику.
Путин се хвалио да Кина и Русија заједно развијају високотехнолошко оружје
Путин се 2021. хвалио да двије земље „заједно развијају одређене високотехнолошке врсте наоружања“ и похвалио њихове заједничке војне вјежбе, које су биле све обимније и географски распрострањеније.
Војни добављачи повезани са државом предњаче у овом односу. Они се интегришу у све софистициранији ланац снабдијевања, каже Алекс Габуев, сарадник међународног труста мозгова Carnegie Endovment for International Peace.
Затим је дошао рат у Украјини. Кина је до сада пажљиво заобилазила оштре западне санкције усмјерене на оне који подржавају Русију – иако је 10 кинеских компанија погођено ратним ограничењима САД.
Али главно питање за западне званичнике је да ли Кина може да искористи постојећу сарадњу у области одбране да пружи конкретну војну помоћ ратним напорима Кремља, за који се вјерује да понестаје муниције и оружја.
У фебруару је CNN извијестио да амерички обавештајни званичници вјерују да кинеска влада разматра слање дронова и муниције у Русију.
Нови кинески министар спољних послова Ћин Ганг рекао је 7. марта да Кина „није послала оружје ни једној страни“ у руском рату и осудио забринутост САД у вези са тим питањем као лицемјерну.
Кинески спољнополитички аналитичари кажу да су кинески лидери добро свјесни репутације и економске штете ако се види да војно подржавају Москву, а многи су скептични према идеји да би Пекинг у овом тренутку помогао нуклеарној снази Русији.
Русија губи овај рат, али то није губитак који би довео до смрти Путина и демократизације Русије, тако да не видим разлог да Кина учини више него што чини сада“, рекао је Габујев.
Кремљ се кратко огласио
Роба којом се тргује између кинеских и руских одбрамбених компанија, према подацима које анализира CNN, није муниција која је најпотребнија руској војсци после годину дана рата. Кина такође није једина која тргује са Русијом у рату.
На питање CNN -а о испорукама из Кине руским компанијама под санкцијама, кинеско министарство спољних послова је одговорило да „није упознато са ситуацијом“ и да Кина „чврсто стоји на страни дијалога и мира“.
Кремљ није одговорио на упит CNN -а. Међутим, 27. фебруара, портпарол Кремља је рекао да Русија не види потребу да коментарише тврдње да је од Кине тражила војну опрему јер је Пекинг то већ демантовао.
Poli Technologies себе описује на својој веб страници као главну подружницу China Poli Group, водећег државног предузећа које је „искључиво овластила кинеска централна влада за увоз-извоз одбрамбених система“.
Poli Technologies су санкционисале САД 2013. године, према правилима за компаније које снабдијевају Иран, Северну Кореју и Сирију, и поново прошлог јануара због наводних испорука пројектила.
Фабрика Ulan Ude, подружница највећег државног произвођача Руских хеликоптера, која производи војно-транспортне хеликоптере серије Mi-8/17, није одговорила на захтјев за коментар, као ни Poli Technologies.
У царинским подацима појављују се и друге двије кључне компаније – кинески AVIC International Holding, који контролише државна авио-индустријска корпорација Кине, и руска United Engine Corporation (UEC), која је дио државног одбрамбеног гиганта Rostec.
Њихова трговина укључивала је дјелове руских млазних мотора, од којих су многи били намијењени за моторе који се користе у кинеским борбеним авионима.
Испоруке од AVIC International-а UEC -у до јула прошле године наведене су као уговорне обавезе под гаранцијом, а извозна евиденција показује да је UEC испоручивао дјелове за исти модел мотора у Кину до децембра прошле године.
AVIC International и UEC нису одговорили на захтјеве за коментар. Wall Street Journal је раније поменуо испоруке Poli Technologies и AVIC International Holding-а руским партнерима.
Став Вашингтона
Став Вашингтона је да свака компанија која је снабдјевач или послује у оквиру руског одбрамбеног сектора ризикује да буде санкционисана. Али Кина можда није превише забринута због трансакција приказаних у горепоменутим трговинским подацима, каже Јун Сун, директор Кинеског програма у истраживачком центру Stimson Center у Вашингтону.
„Ову врсту извоза мора одобрити влада. Али с обзиром на природу ових дјелова и чињеницу да је Poli Technologies под америчким санкцијама од 2013. године, влада можда неће видјети потребу за неодобравањем“, рекао је Сун.
Неки стручњаци су поставили питање да ли дјелови авиона који долазе из Кине у Русију – од којих су многи означени као „коришћени“ или су руског порекла – и даље могу бити резервни дјелови који су Русији потребни у рату.
Сун је рекао да није изненађење што ће Русија наставити да поштује уговоре за опрему коју је купила Кина, али је упозорио да би робу која иде у супротном смјеру Русија могла да „поново увезе како би надокнадила потрошено у рату“. Такође је мало вјероватно да ће потпуна слика икада бити откривена.
„Ни Кина ни Русија не желе да западне обавештајне службе буду свјесне дубине и ширине своје стратешке сарадње“, рекао је Александар Корољов, предавач међународних односа на Универзитету Новог Јужног Велса у Аустралији.
Ако би Кина испоручила оружје за уништавање људства непријатеља, додао је Корољов, све би било учињено да се то прикрије: „А један од начина да се то прикрије је да се прикаже као да је само дио регуларне, дуготрајне војне-техничка сарадња, а не одговор на рат“, преноси Индекс.
