Фото: Анадолија
Одлази у октобру.
У октобру ће бити упражњена највиша дипломатска функција у НАТО. Генерални секретар Јенс Столтенберг, од 2014. на функцији, још прошлог фебруара је преко своје портпаролке саопштио да нема намјеру да продужи уговор са НАТО.
Од Столтенбергове најаве, у сједишту НАТО у Бриселу кренуле су спекулације: ко ће бити 14. генерални секретар Алијансе? Или боље речено: генерална секретарка? Јер, прва жена на овој функцији била би добродошла. Скоро половина од 30 амбасадора НАТО дискретно су у игру убацили своје кандидате. Али, идемо редом.
Шта се тражи од секретара НАТО?
Он или она мора да држи земље-чланице на окупу, да балансира интересе, промовише консензус међу 30 чланица, било да пријетње политичкој кохезији долазе од Трампа или Путина. Траже се дипломатске вјештине и лојалност савезу.
Генерални секретар или секретарка нема овлашћења за доношење политичких одлука. Он или она само формално предсједава Сјеверноатлантским савјетом, највишим тијелом за доношење одлука. То важи и за војна овлашћења. Он или она такође представља НАТО споља, према другим владама и штампи, пише Дојче Веле.
Будућа особа на тој функцији у својој биографији мора да има функцију шефа државе или владе. Мора течно да говори енглески језик, француски је пожељан.
Који критеријуми играју улогу?
Особа мора бити у добрим односима са Вашингтоном. На крају су ипак кључне САД, мада је генерални секретар традиционално Европљанин. САД дају врховног команданта НАТО снага (САЦЕУР), што је у једном војном савезу – важнија функција.
Свих 30 влада мора консензусом да прихвати новог генералног секретара или секретарку. Зато су важни регионални интереси, поријекло и политичка позадина, али и војна тежина и дипломатски значај земље поријекла.
На примјер, у овом тренутку било би незамисливо да неко из Турске дође на ту функцију због тешкоћа које предсједник Реџеп Тајип Ердоган има с приступањем Шведске. Насупрот томе, тешко је замислити да би Турска одобрила некога из Финске.
Али, када се ради претходних 13 особа, било је свих могућих варијација. Нису увијек сви критеријуми били испуњени. Једини њемачки генерални секретар НАТО, Манфред Вернер (на функцији од 1988. до 1994), никада на примјер није био шеф владе, већ само министар одбране. То важи и за већину других носилаца функције. Први генерални секретар НАТО, британски лорд Хејстингс Исмеј, претходно је био само државни секретар. Али зато је имао чин генерала.
Како функционише процес избора?
Ништа није формално дефинисано. Не постоји званична комисија за избор. Дипломате у тајности преговарају за своје владе док се не постигне консензус. Формалног гласања нема.
А када се све заврши, шефови држава и влада алијансе саопштавају ново име на самиту. Сљедећи самит на којем би то могло да се деси је у Виљнусу, у Литванији, 11. јула.
Ко је у игри?
Због тренутне пријетње из Русије, један дипломата НАТО који не жели да буде именован, рачуна на жену из балтичких држава. У обзир долази актуелна премијерка Естоније Каја Калас или премијерка Литваније Ингрида Симоните.
Жена из неке од држава на источном крилу сигурно би добила и подршку Пољске, чији војни значај у НАТО расте. Помиње се и Зузана Чапутова, предсједница Словачке, земље која има директну границу с нападнутом Украјином. Њена номинација могла би да се протумачи као чин солидарности.
Али, југоисточно крило НАТО такође има кандидата: Клауса Јоханиса, предсједника Румуније, земље која је од стратешког значаја за НАТО због свог положаја на Црном мору.
На југу, Италија је наводно препоручила Марија Драгија, бившег премијера – само да би истакла право јужњака на ту функцију.
За Велику Британију се такође каже да има амбиција, јер послије Брегзита хоће да поново постане видљивија на међународном нивоу. Кандидат би могла да буде бивша премијерка Тереза Меј – што је тешко замисливо многим политичарима ЕУ који су се с њом годинама борили око споразума о Брегзиту.
Одређене шансе наводно има и канадска министарка финансија Кристија Фриленд. Она је унука украјинских досељеника. У Канади је њено поријекло било предмет жестоке дебате, јер су руски пропагандни медији истицали наводне везе њеног деде с нацистима током Другог свјетског рата. На крају су руске дипломате протјеране из Канаде, јер су хтјеле да наруше репутацију Кристије Фриленд. Њен главни проблем је што није Европљанка. Упитно је да ли би се европске земље НАТО одрекле функције на коју традиционално имају право. Међутим, како пише „Вашингтон пост“, Канађанка наводно има подршку САД.
Столтенберг још годину дана?
По ходницима сједишта НАТО у Бриселу може се чути и гласина да би Јенс Столтенбрг могао и да остане, јер у тренутној ратној ситуацији тамо не желе да се баве кадровским питањем.
Могуће је да ће Столтенберг да продужи уговор до априла 2024. Тада ће НАТО напунити 75 година, што ће се прославити на самиту у Вашингтону. Томе у прилог говори и чињеница да је тренутно ионако заузета позиција коју је Столтенберг првобитно желио – да буде шеф централне банке Норвешке.
Потрага ће дакле да потраје још неко вријеме. Њемачка новинска агенција у Бриселу истиче да имена која се у почетку често помињу у јавности, на крају ипак испадну из игре. То је још једно чудно, неписано правило у селекцији кадрова. Изненађења су дакле могућа.
