Израел ни у ком случају није једина земља која се суочава са политичким маневрима који слабе њену демократију а ни једина нација коју води један паметан политичар са жељом да манипулише системом у своју корист.
А нису ни грађани Израела једини који су стали у одбрану демократије. Али турбулентни догађаји у последњих неколико недеља широм те мале, али кључне блискоисточне земље, могу да послуже као један од најоштријих упозорења онима који верују да је демократија систем на издисају. Путања израелске кризе пуна је порука за поборнике демократије широм света, оцењује се у тексту ЦНН.
Контроверзни премијер Бењамин Нетањаху , који се суочава са низом оптужби, углавном у вези са преваром и митом, које он негира, успео је да састави владајуц́у коалицију доводец́и екстремистичке десничарске странке које су захтевале огромну моц́ у замену за пружање подршке Нетанијаху.
Кључни захтев била је реформа правосуђа која би између осталог омогућила израелском парламенту Кнесету, да преиначи пресуде Врховног суда простом већином гласова и која би владајућим партијама дала контролу над именовањем кандидата за правосудне функције.
Тај план био је за Нетанијахуа прикладан. Пуржио би му могућност да избегне сопствене правне невоље, јер би један од контроверзних закона недавно усвојених, отежао могућност да премијер буде проглашен неподобан за функцију и учинио би Кнесет, сада под контролом Нетанијахуових савезника, а не Врховног суда, арбитром у његовој служби. Нетанијаху негира да реформа правосуђа има везе са његовим проблемима.
Можда је питање покретања масовне народне побуне мистерија, али Израелци су одмах закључили да је њихова демократија угрожена, а оно што је уследило био је један од најдалекосежнијих, дисциплинованих и одлучних таласа протеста унутар једне демократске земље у последње време.
У понедељак, под готово неподношљивим притиском, Нетанијаху је пристао да одложи реформе, али криза није окончана.
Протест је трајао 12 недеља од којих је последњи дан окупио највеће демонстрације у историји Израела. Демонстрације су ескалирале у недељу пошто је Нетанијаху сменио министра одбране Јоава Галанта дан пошто је рекао да неће подржати закон јер угрожава националну безбедност стварајући „јаз у друштву који се шири и на израелске одбрамбене снаге“.
Чак је и амерички Савет за националну одбрану изразио забринутост за војну спремност Израела.
А у понедељак ујутру на хоризонту се јавила промена. Највећи синдикат позвао је на национални штрајк, школе су затворене, авиони приземљени а чак је и Нетанијахуов адвокат рекао да га неће више бранити ако настави са наметањем реформи.
Модерна држава Израел доживела је много криза у краткој историји дугој 75 година, али ништа попут ове.
Нетањаху је ухвац́ен у незгодној ситуацији. Ако пристане на захтеве демонстраната, чланови његове екстремистичке коалиције могли би да га напусте, потенцијално му окончају премијерски мандат. Али министар за националну безбедност Итамар Бен-Гвир, из радикалне партије Јеврејска моц́, пристао је да одложи доношење закона.
Заузврат, Нетањаху је пристао да створи националну гарду под контролом Бен Гвира – веома опасна идеја. Давање својеврсне посебне милиције министру радикалне владе у центру овог спора могло би претворити ненасилне сукобе у нешто много горе.
Битка грађана у Изралелу, међутим, још није завршена. На крају крајева, демократија је у дефанзиви широм света већ скоро две деценије и губи тло.
Нетанијаху, попут политичара у другим земљама укључујући САД, показао је спремност да компромитује вредности државе да би служио својим циљевима. Он је неизбрисиво укаљао наслеђе које су многи Израелци видели у позитивном светлу. Талентовани политичар, даровит човек, постао је жртва сопствене охолости.
Све досад продемократски протести који су извели више од 600.000 људи, што је преко шест одсто популације Израела, претежно су били мирни.
Израелци су показали страст за демократијом и несаломиву вољу да је бране. У том процесу можда пишу нов сценарио за људе у другим демократијама који желе да одбране систем од грабежи прорачунатих политичара.
