Повећање кинеског војног буџета “прикладно и разумно” и има циљ суочавање са “сложеним безбедносним изазовима”, изјавио је портпарол парламента Ванг Чао.
Ванг није навео да ли ће стопа повец́ања, која ће бити објављена у недељу на отварању годишњег заседања Националног народног конгреса, бити изнад или испод прошлогодишњих 7,1 одсто.
Ванг је рекао да је удео буџета за одбрану остао стабилан у односу на БДП и напоменуо да кинеска војна модернизација “неће приједстављати пријетњу ниједној земљи“.
“Напротив, то ће бити само позитивна сила за очување регионалне стабилности и светског мира”, нагласио је Ванг на конференцији за новинаре. Ванг је казао да је повец́ање издатака за одбрану потребно да би се одговорило на сложене безбедносне изазове и да би Кина испунила своје одговорности као велика земља.
Потрошња Кине за одбрану нижа је од светског просека и повец́ање је због тога прикладно и разумно, рекао је Ванг, пријенео је АП.
Кина је 2021. године потрошила 1,7 одсто БДП-а на војску, пријема подацима Светске банке, док су САД, са својим огромним обавезама у иностранству, потрошиле релативно високих 3,5 одсто.
Кина је за одбрану за прошлу годину издвојила 229 милијарди долара, што је отприлике дупло више него у 2013. Стална годишња повец́ања буџета током више од две деценије омогуц́ила су Народноослободилачкој војсци Кине од два милиона припадника да повец́а способности у свим категоријама, подсећа америчка агенција.
Уз највец́у сталну армију на свету, Кина има највец́у морнарицу на свету и недавно је лансирала свој трец́и носач авиона. Кина је вец́ успоставила једну своју војну базу у Џибутију на Рогу Африке и реновира камбоџанску поморску базу Реам, која би јој могла пружити присуство у Тајландском заливу.
Напори за модернизацију кинеске војске изазвали су забринутост САД и земаља савезница, посебно у вези са Тајваном, за који је Кина саопштила да ће бити стављен под њену контролу и силом, уколико буде потребно, подсећа АП.
