„Рат Русије против Украјине значи и прекретницу за унутрашњу безбједност“, рекла је њемачка министарка унутрашњих послова Ненси Фезер представљајући у Берлину извештај Канцеларије за заштиту устава за 2022.
Поред ње је Томас Халденванг, предсједник Савезне канцеларије за заштиту устава (БфВ), односно унутрашње тајне службе или државне безбједности. Пријетње које представљају руске шпијунске активности су поново порасле, нагласио је он.
Као одговор на то, Њемачка је убрзо након почетка рата протјерала 40 руских дипломата који су били акредитовани у амбасади у Берлину, а осумњичени су за шпијунажу.
Упркос томе, шеф БфВ у будуц́ности очекује више покушаја утицаја од стране Кремља.
Путин је опаснији од Кине
„Чак и ако такве мјере краткорочно имају ефекта, Русија ће прилагодити своје методе и у будућности поступати на тајнији и агресивнији начин“. Кад то каже, Халденванг мисли на кибернетичке нападе и илегалне официре тајне службе који би могли да се крећу Њемачком с лажним идентитетом. А у поређењу с другим земљама, посебно Кином, он сматра да је Владимир Путин опаснији.
Генерално, могло би се рец́и да су руске службе робусније и да користе сва средства, понекад и таква за која мислите да их има само на филму. „У крајњем случају, руске службе су у стању и да убијају људе“, тврди шеф БфВ.
Све више руске пропаганде
Канцеларија за заштиту устава такође је забринута због све веће пропаганде Кремља у Њемачкој. То укључује проруске групе које одобравају илегални агресорски рат у Украјини. Њихов циљ, као и циљ руског предсједника Владимира Путина је следећи: да придобију људе из бившег Совјетског Савеза који сада живе у Њемачкој.
„Путин ту групу људи види као ’своје Русе’, људе на које жели да утиче“, указује Томас Халденванг. Међутим, он каже да дијаспора у Њемачкој која говори руски језик углавном није подложна руској пропаганди.
Највећа пријетња: десни екстремисти
Мјешовита слика се појављује када се посматра левичарски екстремистички спектар. Према обавештајном извештају, рат се тамо оштро осуђује. „Међутим, дјелови сцене не сматрају само Русију агресором, вец́ и НАТО, САД и уопште Запад или империјализам, описују као узрок рата“, каже Халденванг.
И код десничарских екстремиста Канцеларија за заштиту устава биљежи покушаје да се капитализује агресорски рат. „Међутим, ти провокатори нису успјели да се мобилишу широм земље за своје акције.“
Ипак, десничарски екстремизам остаје највећа пријетња слободном, демократском поретку и безбједности, наглашавају и Томас Халденванг и министарка Ненси Фезер.
Закључак њих двоје гласи: Пријетња од шпијунаже, кибернетичких напада и кампања дезинформација се повећала – углавном од стране Русије од почетка рата у Украјини. Али, и друге земље су у фокусу: Кина, Иран, Сјеверна Кореја и Турска.
