Десетине хиљада војника погинуле су борећи се за град од малог стратешког значаја. Зашто?
Бахмут је сав у рушевинама.
Више од седам дугих мјесеци, руске снаге разарају овај мали индустријски град у источној Украјини.
Према замјенику градоначелника Александру Марченку, у подземним склоништима без воде, гаса или струје остало је да живи свега неколико хиљада цивила.
“Град је скоро потпуно уништен”, каже он за ББЦ.
“Не постоји ниједна грађевина која је остала нетакнута у овом рату.”
Зашто се онда Русија и Украјина толико жестоко боре за ову гомилу рушевина?
Зашто обе стране губе толике животе војника да би нападале и браниле овај град у бици која траје дуже од било које друге у овом рату?
Војни аналитичари тврде да Бахмут има врло мало стратешког значаја.
То није гарнизонски град, транспортно чвориште нити велики насељени центар.
Прије инвазије, у њему је живјело око 70.000 становника.
Град је био најпознатији по рудницима соли и гипса, и огромној винарији.
Нема ни посебну географску важност.
Као што је рекао један западни званичник, Бахмут је “један мали тактички догађај на линији фронта дугој 1.200 километара”.
А опет Русија троши огромне војне ресурсе на заузимање града.
Западни званичници процјењују да је до сада у Бахмуту и око њега погинуло или рањено између 20.000 и 30.000 руских војника.
Кремљу је потребна побједа, колико год симболична била.
Прошло је дуго вријемена од лета када је Русија послиједњи пут заузела градове као што су Северодоњецк и Лисичанск.
Од тада су њена освајања нових територија била постјепена и спора.
И зато је Русији потребан успјех који ће моћи да сервира пропагандистима блиским Кремљу код куће.
Сергеј Кузан, предсједник Украјинског центра за безбједност и сарадњу, рекао је за ББЦ:
“Они воде битку за политичку мисију, не чисто војну. Руси ће наставити да жртвују хиљаде живота да би постигли своје политичке циљеве.”
Руски команданти желе да заузму Бахмут и из војних разлога.
Они се надају да би он могао да им послужи као одскочна даска за освајање нових територија.
Као што је британски министар одбране изјавио у децембру , заузимање овог града би “потенцијално омогућило Русији да угрози веће урбане крајеве као што су Краматорск и Славјанск.”
А онда је ту и питање плаћеничке групе Вагнер која чини окосницу напада.
Њен вођа Јевгениј Пригожин уложио је своју и репутацију своје приватне војске у заузимање Бахмута.
Надао се да ће показати како његови борци могу да остваре боље резултате од редовне руске војске.
Регрутовао је хиљаде затвореника и пушта их у таласима на украјинску одбране, многе од њих директно шаљући у смрт.
Ако не буде успео овдје, његов политички утицај у Москви ће ослабити.
Пригожин је у сукобу са руским министром одбране Сергејом Шојгуом, критикујући његову тактику, а сада се жалећи и да не добија довољно муниције.
У току је, каже Кузан, политичка борба између њих двојице за утицај у Кремљу а “мјесто те борбе су Бахмут и околина.”
Зашто онда Украјина толико упорно брани Бахмут, успут губећи хиљаде војника?
Главни стратешки циљ је да се битка искористи за слабљење руске војске.
Један западни званичник је то рекао отворено: “Због руске тактике, Бахмут пружа Украјини јединствену прилику да убије много Руса.”
Извори из НАТО процјењују да у Бахмуту на сваког Украјинца погине пет Руса.
Украјински секретар за националну безбједност Алексиј Данилов каже да је тај однос још већи, седам напрема један.
Ове бројке је немогуће потврдити.
Сергеј Кузан каже за ББЦ: “Док год Бахмут испуњава своју функцију, омогућавајући нам да сатиремо непријатељске снаге, да пропорционално уништавамо много више њих него што непријатељ прави губитке нама, све до тада ми ћемо наравно наставити да држимо Бахмут.”
Бранећи овај град, Украјина такође задржава руске снаге које би могле бити послате негдје другдје на линију фронта.
Као и Русија, Украјина је такође дала Бахмуту политички значај.
Украјински предсједник Владимир Зеленски је претворио град у симбол отпора.
Кад је посјетио Вашингтон у децембру, назвао га је “тврђавом нашег морала” и поклонио заставу Бахмута америчком Конгресу.
“Битка за Бахмут ће промијенити путању нашег рата за независност и нашу слободу”, рекао је он.
Шта ће, дакле, бити ако Бахмут падне?
Русија ће прогласити побједу, ријетко добру вијест за дизање морала.
Украјина ће претрпјети политички, симболички пораз.
Украјинци више неће моћи да вичу: “Бахмут се држи!” на друштвеним мрежама.
Али мало ко вјерује да ће то имати некакав огроман војни утицај.
Амерички секретар одбране Лој Остин је рекао: “Пад Бахмута неће нужно значити да су Руси преокренули плиму овог рата.”
Мик Рајан, стратег и бивши аустралијски генерал, вјерује да у том случају неће доћи до брзог руског продора.
“Украјинци ће се повући у одбрамбене положаје у Краматорској области за које су имали осам година да се припреме. А град се налази на вишем терену које је лакше бранити од Бахмута.
“Било каква офанзива на Краматорску област највјероватније ће бити једнако крвава за Русију као и кампања за Бахмут”, каже.
И зато можда најважније у бици за Бахмут јесте колико су губитака обе стране претрпјеле и шта би то могло да значи за следећу фазу рата.
Хоће ли Русија претрпјети толико жртава да ће њена способност да покрене даље офанзиве бити ослабљена?
Или ће Украјина изгубити толико војника да ће њена армија бити мање способна да покреће контраофанзиве касније на пролеће?
