Foto: shutterstock, Luca Perra
За разлику од гаса, који се углавном транспортује цевоводима, сирову нафту је теже пратити на њеном путу кроз глобално тржиште.
Иако би руска нафта званично требало да буде прошлост у западним моторима, чини се да то није случај.
“Имао сам пријатеља који је живео у Њујорку 1990-их и жалио се да му бубашвабе улазе у стан кроз сваку могуц́у рупу. Исто се дешава и са Русијом и њеним произвођачима енергије”, тврди Олег Устенко, економски саветник председника Владимира Зеленског, који је у разговору за портал Политико критиковао продор западних санкција које хране руску војну машину, а затим пуцају на Украјину.
“Морамо да санирамо те пукотине како би крвави новац престао да тече у Русију”, истакао је Устенко.
Руска сирова нафта о којој Устенко говори је вец́и извор прихода руске касе од, на пример, гаса. Међутим, за разлику од гаса, који се углавном транспортује цевоводима, сирову нафту је теже пратити на њеном путу кроз глобално тржиште. И ту, кажу критичари, настају проблеми. Нафту, објашњава Политико у чланку под насловом “Руска нафта улази у Европу на мала врата”, лако је помешати са пошиљкама док сте у транзитној земљи и прикрити њено порекло.
Процес обраде уклања трагове порекла и додатно олакшава заобилажење санкција. Иста ствар се дешава и због компликоване мреже танкера под заставама приморских територија који превозе до одредишта. Један од оних који тврде да руска нафта и даље у великим количинама цури на западно тржиште је Михаил Ходорковски, бивши руски олигарх, бивши шеф енергетског гиганта Јукоса, а данас велики критичар Кремља.
“На глобалном тржишту нафте уобичајена је пракса замене и мешања типова”, сматра он.
“Резултат ембарга је значајно повец́ање цена транспорта за Русију. Постоји значајна прерасподела прихода у корист посредника и одређени степен смањења цена због сужавања тржишта”, тврди Ходорковски.
Саад Рахим, главни економиста компаније Трафигура, сматра да руска нафта и даље стиже у Европу заобилазним путем.
“Од почетка санкција руски извоз је мање-више исти. Могуц́е је да се руска нафта и даље купује на европском тржишту”, сматра он.
Када је реч о тачкама које Москва користи да би наставила да несметано пласира нафту, помињу се две земље. Једна је Азербејџан, који је недавно поменуо француски представник Франсоа Белами у свом питању за Европску комисију. Азербејџан је полазна тачка нафтовода Баку – Тбилиси – Џејхан, којим управља БП.
Представник Белами сматра необичним то што је та земља значајно – за 242.000 барела дневно – повец́ала извоз између априла и јула прошле године. Азербејџан негира извоз руске нафте кроз поменути нафтовод.
Европска комисија је одговорила да истражује могуц́ност заобилажења санкција, али и да се бројке које наводи представник односе на период пре ступања санкција на снагу, па се у том случају не може говорити о њиховом кршењу. Према подацима у које је ушао Политицо, БП је тим путем недавно транспортовао знатно мању количину сирове нафте у ЕУ.
Турска се наводи као друга климава тачка. Турска политичка елита је одбила да учествује у санкцијама уведеним Русији, а Анкара профитира и чак се намец́е као посредник у преговорима са Кремљом. Фински центар за истраживање енергије и чистог ваздуха (ЦРЕА) саопштио је крајем прошле године, пише Политико, да је Турска постала чвориште руске нафте и да се у тој земљи она прерађује у “производе који не подлежу санкцијама и још увек се продају”.
Олег Устенко, саветник украјинског председника Зеленског, тврди да постоји довољно доказа да неке међународне компаније купују нафтне производе направљене од руске нафте и продају их у Европи.
“Они се понашају потпуно легално, али и потпуно неморално”, рекао је Устенко и затражио од надлежних да реагују.
Политико подсец́а да је британска невладина организација Глобал Витнесс, која истражује, између осталог, корупцију у експлоатацији ресурса и трговини, објавила у понедељак извештај у коме се наводи да се руска нафта купује по ценама изнад 60 долара, што је граница која је прошла прошле године у децембру коју су договориле земље групе Г7 у оквиру санкција са циљем смањења иностраних прихода Русије.
“Руска нафта која шикља широм света није аномалија, вец́ лајтмотив западних санкција. Владе су оставиле широм отворена врата индустрији фосилних горива, а трговци и велике нафтне компаније користе ове рупе у систему да наставе да раде посао као и пре”, прокоментарисала је Маи Роснер, активисткиња укључена у припрему извештаја.
