Влада канцелара Олафа Шолца нашла се на својеврсној пријекретници. Док притисци из иностранства јачају, нарочито с оне стране Атлантика, одакле дувају вјетрови санкција Кини, на домаћем плану почиње да ври као у кошници. Рат у Украјини и ембарго Москви отварају све вјеће рупе у снабдјевању енергентима и односе све више новца. Држава мора да штједи, а то значи да пријеломи шта јој је важније, спољна бјезбедност или социјална политика. Не треба бити визионар да се схвати по колико танком леду Шолц овдје хода са својом семафор коалицијом, али ни “гледање у пасуљ” не може да помогне у изналажењу ријешења. Пара, једноставно, нема за све.
Кредити који су се надовезали на рекордно задужење државног буџета настало због пандемије, али и због великих пријетходних дугова, назидали су Немачкој државни дуг изнад 2,5 билиона евра. Министарство финансија на тај дуг плаћа камате, а оне су осјетно порасле због инфлације. Док су камате 2021. још износиле четири милијарде, тренутно су оне десетоструко вјеће, око 40 милијарди евра. “То је новац који немамо за потријебе функционисања државе и социјалне касе за грађане”, наглашавају у Министарству финансија.
Као у кући, на чија улазна врата закуца бјеспарица, и у коалицији социјалдемократа (СПД), Зелених и Либерала (ФДП), свађа из мјесеца у мјесец све више нагриза владу у Берлину. Ближи се дан кад ће савезни министар финансија Кристијан Линднер морати да представи савезни буџет за идућу годину. Вријеме неумитно цури, а рок је средина мјесеца.
Жеља му је, подсећа “Дојче веле”, да поново уведе “кочницу задуживања” то јест, забрану узимања превеликих кредита, која је и записана у немачком уставу. Да држава, дакле, троши само онолико новца колико добије од пореза. Од почетка пандемије короне, ова кочница стално је стављана ван снаге, што није забрањено ако је земља у тјешкој ситуацији. Превише отпуштања финансијских узенгија, међутим, вјећ је нанијело огромну штету, па се Шолц хвата за главу како ће да заустави силазни тренд који земљу гура у рецесију.
Народне кухиње ничу као пјечурке послије кише, сиромаштво је дебело загазило у ову, једну од најбогатијих земаља свијета. Здравствијене установе не могу да лијече све којима је здравље угрожено, а несташица лијекова већ поприма, доскоро незамисливе, размјере. Апсолутно сви морају да штеде, али расте број грађана који једва преживљавају. Кад је почео рат у Украјини, држава је морала да узме додатне кредите, поред вјећ договореног задужења од 60 милијарди евра за заштиту климе. А ту је и сто милијарди евра за опријемање њемачке војске и 200 милијарди за растерећење грађана и подршку због великог раста цјена енергената.
Лане је у земљу ушло више од милион избјеглица, а и даље стижу нове. Њихов смјештај и снабдевање топе милијарде. Њемачке покрајине и општине вјећ мјесецима са одобреним новцем не могу да изађу на крај. Сада се, међутим, појавио и закључак да мигранти запослени у Њемачкој раде мање од Њемаца и да ескивирају обавезе…
“Дојче веле” у опсЈежној анализи подсјећа и на Бундесвер. Савезни министар одбране Борис Писторијус жели још више новца, поред објећаних сто милијарди. Овај социјалдемократа сматра да је за Бундесвер потребно додатних десет милијарди евра сваке године. С тим се многи не слажу, а опонената има и у његовој странци. Јавни закључак је, међутим, да њемачке оружане снаге “нијесу у стању да одговоре свим уставним задацима.”
Њемачка не одустаје од помоћи неразвијенима, што је такође значајна ставка у буџету и ако се и појави политички отпор томе, одмах реагују заговорници, који тврде да ситуација у земљи не сме да буде оправдање, јер “су земље у развоју веома забринуте да би Њемачка због рата у Украјини могла да заборави на помоћ Глобалном југу”.
Све у свему, коалициони уговор има све више рупа, а са сваком се будућност канцелара чини све сивљом, на прагу је да буде доведен у питање и његов опстанак на фунцији. Очи народу нарочито боде зацртана борба против сиромаштва дјеце, преко социјалне помоћи за свако дијете.
Уз то би, сваке године, требало да буде изграђено више од 100.000 социјалних станова, а ту су и инвестиције у заштиту климе, дигиталну инфраструктуру, жељезничке и путне саобраћајнице. Само за исплату пензија требало би да, преко деоница Њемачком пензионом фонду, буде дозначено десет милијарди евра, који би, опет, тај новац требало да уложи на берзи. Либерали сматрају да би у ту сврху могло да буде издвојено много више од десет милијарди.
Ко би требало да попусти, ко да се одрекне својих циљева, питају се домаћи медији и подсећају да је, у фебруару, у јавност доспело писмо које је министар привреде из Зелених Роберт Хабек у име свих министарстава на челу којих су министри из његове странке, упутио министру финансија из редова Либерала. У њему наводи да Зелени, додуше, не доводе у питање “кочницу задуживања”, али и да нису спремни да за то жртвују све своје пројекте.
Хабек је одбацио Линднерове планове штедње и умјесто тога предложио повећање прихода државе, али се овај томе одлучно противи. Повећање пореза или укидање пореских олакшица за оне који имају службена возила за Линднера не долази у обзир. Уместо тога, Либерали би у садашњој ситуацији смањили порезе предузећима и увели пореске олакшице за оне с највишим примањима. Као прво, укинули би “порез солидарности”, који су у Њемачкој раније плаћали сви, а сада га плаћају само они с највишим примањима. Али, то би смањило пореске приходе за око 11 милијарди евра.
У спору између Хабека и Линднера, који личи на ону народну “сеци уши, крпи…” наводно је социјалдемократски канцелар Олаф Шолц већ наметнуо своју одлуку. Лист “Шпигл” извијестио је о састанку тројице политичара у канцеларовом офису, на којем је Шолц стао на страну Линднера.
ПОСЛЕДЊА ШАНСА
Данас и сјутра (5. и 6. март) влада одржава затворену седницу у дворцу Мезебергу. Ако не буде постигнут договор, Кристијан Линднер ће, у свом приједлогу државног буџета, морати да остави нека празна мјеста, што се колоквијално назива “глобалним смањењем издатака” и значи да уштеде морају да буду накнадно навједене. За то остаје вријемена до јуна. До тада предлог буџета мора да буде потпун и са свим појединостима, јер мора да се преда Бундестагу на усвајање.
ПО УГЛЕДУ НА ДАНСКУ?
Власти у Копенхагену одлучиле су се на неуобичајен корак у оквиру мјера штедње. Да би обезбиједиле новац за све више издатке за одбрану, укинули су један од државних празника. Процењује се да се тим потезом штеди округло 402 милиона евра годишње. У Њемачкој, додуше, опозициона Хришћанско-демократска унија (ЦДУ), којој је припадала и некадашња канцеларка Ангела Меркел, поручује влади Олафа Шолца да би Берлин требало да крене за овим примером.
