Најмање 108 полицајаца повријеђено је широм Француске у сукобима са демонстрантима бијесним због промјена пензионог закона, саопштено је из Министарства унутрашњих послова.
Изузетно је ријетко да оволики број полицајаца буде повријеђен, рекао је Жералд Дарманен, министар унутрашњих послова и додао да је 291 људи ухапшено током протеста. Стотине хиљада људи изашло је на првомајске демонстрације организоване у знак протеста против реформи предсједника Емануела Макрона.
Већином су протести били мирољубиви, али је било и радикалнијих демонстраната који су бацали Молотовљеве коктеле и петарде на полицију. Полиција је употријебила водене топове и сузавац да би спријечила демонстранте. Нема података колико је демонстраната повријеђено.
Француска премијерка Елизабет Борн је твитовала да је насиље „неприхватљиво“ и похвалила „одговорну мобилизацију и посвећеност“ демонстраната у многим градовима. Протест првог маја је био посљедњи у низу масовних демонстрација против усвојених промјена које помјерају старосну границу за пензију са 62 на 64 године. Синдикати траже да се та мјера повуче.
Полиција процјењује да је широм Француске демонстрирало 782 хиљаде људи, међу којима је 112,000 у главном граду Паризу. Али један од синдиката укључених у протесте тврди да је број три пута већи. Синдикалне вође су увјерене да вишемјесечни протести против реформи не јењавају, преносе медији.
„Ова страница неће бити окренута све док се не повуку промјене у пензијама. Наша ријешеност да побиједимо је нетакнута“, рекла је Софи Бине из синдиката ЦГТ .
У Паризу је један полицајац задобио тешке опекотине на рукама и лицу када је погођен Молотовљевим коктелом, рекао је Дерманин. Сукоба је било и у Лиону, Тулузу и Нанту, где је запаљено неколико возила и разбијено више излога.
Према неким извјештајима, демонстранти су на кратко заузели и један луксузни хотел у Марсеју. Првомајске демонстрације су прве од 2009. године на којима су заједно протестовали чланови осам најважнијих синдиката у Француској.
Дарманен је оптужио радикалне љевичарске групе, познатије као Црни блокови, које тврде да имају неколико хиљада чланова, да су крвие за насиље и позвао да они који су „нападали полицију и оштетили јавну имовину буду строго кажњени.“
Још од марта, када су почели протести против реформи закона о пензијама, било је насиља на демонстрацијама, посебно зато што је влада одлучила да прогура закон у доњем дому парламента, гдје нема већину, без гласања.
Макрон тврди да су реформе неопходне и 15. априла је потписао закон, само неколико сати пошто је Уставни суд Француске подржао промјене. Међутим, истраживања јавног мњења показују да се значајна већина становништва противи повећању старосне границе за пензију.
Промјене би требало да ступе на снагу у септембру. Влада је обећала нове разговоре са синдикатима, али су они ријешени да се промјене повуку. Није јасно да ли уопште може да дође до компромиса.
