Више од 171 билиона комада пластике плута свјетским океанима

Пластика убија рибе и морске животиње и треба јој стотине година да се разгради у мање штетне материјале

Више од 171 билиона комада пластике плута свјетским океанима, показало је ново истраживање које преноси BBC.

Пластика убија рибе и морске животиње и треба јој стотине година да се разгради у мање штетне материјале.

Концентрација пластике у океанима порасла је са 16 билиона комада у 2005. години, показују подаци, а могла би се готово утростручити до 2040. ако се ништа не предузме, упозоравају научници.

Прошле су седмице државе потписале историјски споразум УН-а о отвореном мору с циљем заштите 30 посто океана.

Како би дали нову процјену о количини пластике, група научника анализирала је податке почевши од 1979. и додала недавне податке прикупљене на експедицијама које мрежама кочаре по морима скупљајући пластику.

Пластика избројана у мрежама затим се додаје математичком моделу како би се добила глобална процјена.

Тих 171билиона комада пластике чине недавно одбачена пластика и старији комади који су се распали, рекао је за BBC news главни аутор студије др Маркус Ериксен с Института 5 Gyres.

Пластика за једнократну употребу попут боца, амбалаже, опреме за риболов или других предмета временом се разграђује на мање дијелове због дјеловања сунчеве свјетлости или механичке деградације.

Дивље животиње попут китова, морских птица, корњача и риба прогутају пластику мислећи да је плијен и могу умријети од глади јер им пластика пуни желуце.

Такође улази у нашу воду за пиће, а микропластика је пронађена у људским плућима, венама и плаценти.

Научници кажу да још не знамо довољно о томе утиче ли микропластика негативно на људско здравље.

Концентрација пластике у океанима значајно је порасла с око 16 билиона комада у 2005. на 171 билион у 2019. години.

Прије 2005. концентрације су флуктуирале.

Др Ериксен каже да научници нису сигурни зашто је то тако, али то би се могло објаснити строжим законодавством које је замијењено добровољним споразумима, разградњом пластике или чињеницом да је било прикупљено мање података.

Професор Ричард Томпсон са универзитета Plymouth, који није био укључен у студију, рекао је да процјена придодаје ономе што научници знају о нечишћењу мора.

“Сви се слажемо да у океану има превише пластике. Морамо хитно прећи на истраживање усмјерено на рјешења”, рекао је за BBC news.

Највећа концентрација океанске пластике тренутно је у Средоземном мору, а неке велике плутајуће масе пронађене су и на другим мјестима, укључујући велики плутајући оток пацифичког смећа.

У 1980-има је неколико правно обавезујућих међународних споразума наложило земљама да престану одбацивати рибарску и поморску пластику у океане, као и да очисте одређене количине.

Касније су услиједили добровољни споразуми за које аутори кажу да су можда били мање учинковити и да би могли објаснити пораст пластике од 2000..

Аутори тврде да се рјешења морају фокусирати на смањење количине произведене и коришћене пластике, а не на чишћење океана и рециклирање пластике јер је мање вјероватно да ће то зауставити проток нечишћења.