Питање о правном статусу Кристијана Шмита треба задати миграционим властима БИХ, у којој се периодично појављује, каже портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова, одговарајући на питање зашто УН избјегавају да одговоре српској чланици Предсједништва БиХ Жељки Цвијановић, која је затражила од генералног секретара УН Антонија Гутереша одлуку Савјета безбједности УН о именовању Кристијана Шмита на функцију високог представника у БиХ.
„Као стални члан Савјета безбједности УН и члан руководећег комитета савјета по испуњавању Договора о миру у БиХ 1995. године, ми знамо да Кристијан Шмит није био, нити је сада, високи представник у БиХ. Мјесто је упражњено већ двије године“, казала је Захарова.
Руска званичница је истакла да је УН-у је одлично позната процедура избора на ту високу међународну функцију.
„Дејтонски споразум је установљен резолуцијом Савјета безбједности 1995. године. Одлука тог органа у процесу ротације Високог представника има одлучујући карактер. Морам још једном да напоменем да Савјет безбједности није доносио никакве одлуке у вези са Кристијаном Шмитом“, нагласила је.
Према њеним ријечима, из ових чињеница слиједи једноставан и логичан закључак да то чиме се грађанин Немачке Кристијан Шмит самовољно бави у Босни и Херцеговини нема и не може да има никакве везе са реализацијом Дејтонског споразума у БиХ из 1995 године.
„Различите инцијативе које износи законодавни апарат Високог представника јесте очигледна самовоља са свим правним посљедицама које проистичу из тога. Видимо да се здраве политичке снаге у БиХ тако и према томе и односе. У руском језику, постоји сјајан назив за некога као што је Кристијан Шмит – самозвани“, поручила је портпаролка руског Министарства спољних послова.
(рт балкан)
