Изборни дан у Црној Гори протекао је у мирној атмосфери, а бројне неправилности нијесу угрозиле регуларност изборног процес, саопштила је извршна директорица Центра за мониторинг и истраживање (ЦеМИ) Ана Ненезић.Она је, представљајући извјештај о надгледању предсједничких избора, рекла је да су избори били конкуренти, без већих проблема у организацији, док су темељна права кандидата и бирача да слободно спроведу своја права у највећем дијелу поштована.
Као негативну праксу, Ненезић је истакла ситуацију у Шавнику.
“Надамо се да ће институције благовремено реаговати како би се оваква понашања превенирала у сусрет другом кругу избора”, казала је она.
Ненезић је рекла да су избори одржани по правилима нереформисаног сета изборних закона, чију имплементацију прате проблеми који се понављају из једног изборног циклуса у други.
Како је навела, свеобухватна изборна реформа изостала је због непостојања политичке воље, упрскос најавама парламентарне већине да ће то бити један од њихових кључних приоритета по преузимању власти.
У извјештају се наводи да Државна изборна комисија (ДИК) није професионализована и да већину за одлучивање имају представници партија који приликом доношења клучних одлука доминантно прате интересе политичких структура које заступају.
„Непотпуна транспарентост у раду ДИК-а, као и недостатак јавног преношења сједница, нијесу допринијели повећању јавног повјерења у процес доношења одлука“, навела је Ненезић.
Она је рекла да су предсједнички избори одржани у контексту институционалне кризе, уз јаку политичку поларизацију црногорског друштва, као и да су постојали висока забринутост од утицаја спољних фактора на изборни процесс и страх од потецијалних сајбер напада.
Представник ЦеМИ-ја у ДИК-у Владимир Симоновић рекао је да Комисија први пут није дозволила међународним и домаћим посматрачким мисијама да имају увид у пријаве кандидата и потписе подршке, усљед правног тумачења Агенције за заштиту личних података и слободан приступ информацијама.
Он је казао да је ДИК утврдио и објавио прелиминарне резултате избора у складу са законским роком, али да је одлука Комисије да омогући бирачима да провјере потписе подршке тек након потврђивања кандидатура закашњела и нефунцкионална.
„Јер поред бројних пријављених злопотреба од грађана потврђена кандидатура се не може оспорити иако је потенцијално била заснована на незаконито прикупљеним потписима подршке“, навео је Симоновић.
Он је указао да је пет од укупно десет чланова ДИК тражило да се за јавност затвори сједница ДИК-а на којој се расправљало о кандидатури лидера Покрета Европа сад Милојка Спајића.
“Можемо закључити да ДИК и даље није спреман на потпуну транспарентост рада”, додао је Симоновић.
Тајност гласања била је дјеличнино угрожена
Шеф правног тима ЦеМИ-ја Огњен Митровић рекао је да је Министарство унутрашњих послова формирало координациони тим за праћење реализација обавеза те инстиуције које произилазе из изборних закона, али да супротно досадашњој пракси, чланови домаћих посматрачких мисија нијесу били укључени.
Како је рекао, колизија правних норми које се односе на почетак изборне кампање онемогућавају прецизно одређене кампање и надзор инситуција, превасходно Агенције за спрјечавање корупције.
„Недостаци регулаторног оквира имали су негативна утицај на транспарентност и одговорност за финансирање изборних кампања, што је дио кандидата користио како би кампању почео прије потврђивања кандидатуре и без отварања засебног рачуна за финансирање кампање“, рекао је Митровић.
Он је казао да су неправилности на изборни дан биле бројне, али да су у највећем дијелу проистекле из непрецизног правног одквира, несналажења чланова бирачких одбора.
„Тајност гласања била је дјеличнино угрожена усљед употребе електронских уређана, бројних фотографисања гласачких листића на бирачким мјестима, вођења паралелне евиденције представника политилких партија током изборног дана, али нијесу у битном нарушиле процедуру гласања“, закључио је Митровић.
