Преносимо интегрално говор Бећира Вуковића коју је изговорио јуче на на додјели награде „7. јануар“ Општине Мојковац:
Ваше преосвештенство, владико Методије, Господине предсједниче Скупштине Црне Горе Господине Андрија Мандићу, Господине предсједниче Владе Србије Милошу Вучевићу, часни оци, браћо и сестре, поштовани потомци учесника Мојковачке битке.
Мојковац, славећи Божић, слави и свој имендан, и то говори о небеској привилегији које би требало да смо ми, Мојковчани, дубоко свјесни, као што би требало тога да буду свјесни и сви Срби, од јадранских вала до панонских равнина.
7.јануар, дан кад је на небу засијала звијезда Спаситеља, дан је и кад се прославио Мојковац, кад је Мојковац прославио Црну Гору, кад је постао једна од најсјајнијих кота на мапи српства.
Оно што се бранило и одбранило на Мојковцу, на Божић, толико је велико да се са највећих бјелосветских адреса узалудно разграђује ево пуних стотину и више година. Али, и данас се, опет, на величанствен начин и спуча.
Сенима мојковачких јунака који су се жртвовали за Србију, поклања се данас предсједник Владе земље за коју је био скован гвоздени план и пакт да нестане, да се избрише са мапе, земље у којој су стријељали ђаке и вјешали дјевојке, и предсједник Скупштине земље која се тек однедавно успоставља као демократска и европска држава. И те сени данас се веселе, овдје, на Бојној њиви, на овом страшном мјесту весели се и прах Немањића.
Темељ Брскова, из којег је никао Мојковац, саградио је унук Немањин, а у темељ је узидао и своју главу са ореолом. И ми о томе готово ништа не знамо, писмена о тим славним временима прекрио је пепео.
Мој дјед ослобађао је и Призрен, и Скадар и Гласинац. А ја сам изгубио скоро све што је он ослободио, остао је само Мојковац.
Захваљујем предсједнику Општине Мојковац, господину Веску Делићу, предсједнику Скупштине Марку Јанкетићу, младом и модерном руководству Мојковца, слободнијим и храбријим од свих претходних руководстава заједно. Захваљујем члановима Жирија, који су наградили мене као српског пјесника – и у томе има неке више правде – и још и више, хвала им што чувају и Мојковац, и име Божије, и саплићу их у један вијенац.
Вјерујем да сте наградили моју ангажованост, прије него моју поезију. Ако је тако, онда сте помогли мојој поезији, јер ангажованост је дужност. И, хвала вам на таквом разумијевању ствари.
Христос се роди.
Бећир Вуковић,
Говор на додјели Награде „7. јануар“ Општине Мојковац, 8. јануар 2025.)
