Амбасадорка Европске уније у Црној Гори Кристина Оана Попа саопштила је да је увјерена у опредијељеност нове Владе да брзо и без даљег одлагања спроведе реформе везане за придруживање ЕУ. Изразила је наду да избор 44. Владе Црне Горе може бити прекретница за државу када је у питању њено приступање ЕУ.
” Геополитичке промјене након ничим изазване агресије Русије над Украјином отвориле су јединствену прилику за Црну Гору. Проширење је на врху дневног реда ове Европске комисије. Прва порука коју је предсједница Европске комисије Фон дер Лајен пренијела прошле седмице током посјете земљи, била је да Црна Гора сада мора бити у потпуности фокусирана на циљ приступања ЕУ, да мора прећи ту посљедњу миљу и циљну линију”,саопштила је Попа поводом објаве годишњег извјештаја Европске комисије о Црној Гори за 2023. годину.
Истакла је да, укупно гледано, током протекле године, владе и Скупштина нијесу у пракси показали ангажованост у погледу реформске агенде која се односи на ЕУ.
“Али, дозволите ми и да кажем да нема смисла само наглашавати све недостатке и пропуштене прилике. Радије бих вас позвала да овај извјештај и његове препоруке искористите као јасан путоказ за будуће дјелање. Што се тиче политичких критеријума, желимо да истакнемо хитну потребу за свеобухватном реформом изборног законодавства, права гласања и кандидовања, транспарентности, механизама рјешавања спорова и наџора финансирања и медијских активности кампања”, рекла је Попа.
У извјештају се, додаје она, наводе политичке тензије и поларизација, неуспјех да се изгради консензус око кључних питања од националног интереса.
“Ово је утицало на правилно функционисање свих институција, успоравајући и процес доношења одлука и спровођење реформи. Као што сам већ казала, сада је вријеме да се сви партијски интереси оставе по страни. Неизвјесност је створио и недостатак функционалног Уставног суда због немогућности Скупштине да изабере нове чланове до краја фебруара. Ово је још један примјер како партијски интереси могу да блокирају пут. Урадимо то другачије”, казала је амбасадорка.
У области јавне управе, Скупштина је усвојила измјене и допуне Закона о локалној самоуправи ради усклађивања са Законом о државним службеницима и намјештеницима, не поштујући препоруку Европске комисије.
“Умјесто тога, требало би да видимо јасну посвећеност запошљавању које је засновано на заслугама, компетенцији и независности државних службеника. Није било напретка у реформи правосуђа. Правосудни систем је наставио да се суочава са дубоком институционалном кризом, што је резултирало слабим руководством и управљањем, недостатком стратешке визије и лошим планирањем, што утиче на способност земље да спроведе правду. С тим у вези, заиста поздрављамо што је први приоритет програма рада Владе премијера Спајића именовање најважнијих носилаца правосудних функција”, саопштила је Попа.
Што се тиче борбе против корупције, истакла је да се видио одређени напредак јер је неколико случајева високе корупције под истрагом.
“Црна Гора сада треба да покаже озбиљан одговор кривичног правосуђа. Црна Гора није у довољној мјери унаприједила свој законодавни и стратешки оквир за превенцију и борбу против корупције. Корупција, укључујући корупцију на високом нивоу, остаје питање које изазива забринутост и присутно је у многим областима, укључујући и државне структуре. Било је одређених постигнућа у борби против организованог криминала. ЕУ поздравља то што је канцеларија Специјалног тужиоца жустро поступила у неколико случајева високог профила, који изгледа да указују на дубоку инфилтрацију корупције и организованог криминала у државне структуре, укључујући највиши ниво правосуђа и органа за спровођење закона. Међутим, системски недостаци у систему кривичног правосуђа остају”, рекла је Попа.
Што се тиче основних права, уочена је, додала је, повећана поларизацију и пођеле унутар друштва.
“Институционални и законодавни оквир људских права је углавном успостављен, али су потребни додатни напори да се он у потпуности имплементира. Остају велики изазови у вези с дискриминацијом најугроженијих група. Свједоци смо негативног тренда злочина из мржње и говора мржње како онлајн тако и ван мреже. Црна Гора мора појачати напоре да спроведе ефикасне, дјелотворне и независне истраге како би се позабавила случајевима полицијске тортуре, кршења и незаконите употребе принудних мјера.”
Што се тиче слободе изражавања, Црна Гора има плуралистичко медијско окружење, док су код новијих случајева напада на новинаре власти углавном давале брз и ефикасан одговор у погледу спровођења закона и институционалне реакције. Међутим, дјелотворан судски одговор на старе случајеве, оцјењују из ЕУ, и даље је слаб.
“Још увијек се чека ревизија медијског правног оквира. Када је ријеч о миграцијама, извјештај поздравља потписивање новог Споразума о статусу између Црне Горе и Европске уније, који омогућава распоређивање Европске агенције за граничну и обалску стражу (Фронтеџ-а) било гдје у Црној Гори. Црна Гора наставља да прима највећи број украјинских држављана на Западном Балкану пропорционално свом становништву (1%). Предузети су кораци за даље усклађивање визне политике Црне Горе са ЕУ. Такође поздрављамо што је програм држављанства за инвеститоре коначно укинут. Економска експанзија Црне Горе је настављена снажним темпом у 2022, подржана приватном потрошњом и снажним растом туризма. Неповољне околности долазиле су од инфлаторних притисака изазваних глобалним растућим цијенама роба. Било би предуго разматрати бројне техничке детаље политика које чине законодавство ЕУ.”