Подгорица је синоћ свечано прославила свог небеског покровитеља- светог апостола и јеванђелисту Марка традиционалном Марковданском литијом у којој су ношене мошти светог Симеона Дајбабског а коју су предводили Митрополит црногорско-приморски Јоаникиј и Епископ диоклијски Пајсије.
У литији су међу бројним вјерницима, између осталих, били и: градоначелник Главног града Саша Мујовић, предсједница Скупштине општине Подгорица Јелена Боровинић Бојовић, замјеници градоначелника Нађа Љиљанић и Борис Спалевић, потпредсједник Владе Црне Горе Момо Копривица, те више народних посланика и градских одборника.
Обраћајући се сабранима са мјеста на којем се некад налазио манастир Светог Марка, Митрополит Јоаникије је казао да је овај светитељ био проповједник Васкрсења Христовог и свете православне вјере по цијелом свијету
,,Литија за Марковдан кроз град Подгорицу ишла је знамо и између два свјетска рата, и тада је народ колико је поштовао ту литију и сматрао је даром од Бога излазио исто као и данас иако тада Подгорица није била толико насељена, на ову литију и говори се да су људи износили болеснике на улицу, да пређе литија преко болесника, да цјеливају Часни Крст и руку епископа или свештеника и да су многи добијали исцељење, а свакако сви који су са вјером излазили, добијали су духовну силу и утјеху”- казао је Митрополит подсјећајући да је Марковданску литију обновио блаженопочивши Митрополит Амфилохије, по свом доласку у Црну Гору, те нагласио диван пријатељски однос, пун поштовања, који је изградио са породицом Ђечевић.
Митрополит је у току литије посјетио породицу Ђечевић, заједно са Владиком Пајсијем и градоначелником Подгорице Сашом Мујовићем.
Подсјећамо да се у Старој вароши, у подгоричком насељу Дрпе налазио се средњевјековни манастир Св. Апостола и јеванђелисте Марка који је основао Свети Сава и према неким подацима највјероватније у њега смјестио сједиште новоосноване Зетске епископије. Доласком Турака манастир бива порушен и на његовом мјесту изграђена кућа породице Ђечевић која је једно вријеме и чувала манастирске реликвије. Манастир није заузимао мали простор и осим поменуте цркве Св. Марка највјероватније је имао и још једну цркву и конаке. Доласком Турака Варош се шири и на мјесту некадашњих цркава подижу се породичне куће, коњушнице, баште, тако да је истраживање поменутих светиња прилично отежано иако је сигурно да су оне постојале на основу свједочења животописаца, путописаца, становника и научних истраживача као што су М. Шобајић, П. Ровински, А. Јовићевић, Браћа Златичанин и др.
Једино видљиво свједочанство о постојању манастира јесте јужна капија која је срушена педесетих година прошлог вијека. Сам манастир је имао више капија које су бивале порушене и уграђене у куће и друге објекте.
Осим јужне капије, сјећање на некадашњи намањићки манастир одржавале су Литије, 8.маја на дан Св. Марка, заштитника града Подгорице гдје би Литија од цркве Св. Великомученика Георгија, под Горицом полазиле ка Дрпама, тачније ка кући Ђечевића гдје би их чланови породице дочекивали и даривали косовским божурима.Некада су Литије ишле и до манастира Дајбабе, али је празновање било прекинуто послије Другог свјетског рата, да би Литија опет кренула улицама древне Рибнице 1992. године захваљујући труду Митрополита Амфилохија и Халита Ђечевића.
Фото: Митрополија
