Просјечна нето зарада (без пореза и допирноса) у Црној Гори данас је већа него бруто зарада прије десет година. Она је готово двоструко већа него просјечна зарада у 2014. години, а највећи раст остварен је у сектору услуге хране, пише Портал Банкар.ме.
И данас, као и прије 10 година највише се исплати радити у финансијама и енергетици.
Просјечна зарада, без пореза и доприноса, исплаћена у августу 2014. године износила је 470 еура, односно 713 еура бруто (са урачунатим порезима и доприносима). Десет година касније, нето зарада је готово двоструко већа.
Према посљедњим подацима Монстата, просјечна зарада у јулу ове године, а која је запосленима легла на рачун прошлог мјесеца, износила је 851 еуро, односно већа је за 387 еура него прије десет година.
Портал Банкар.ме пише да се данас највише исплати радити у сектору финансијске дјелатности и осигурању. Просјечна зарада у овом сектору је 1.312 еура.
Исплати се радити и у сектору снабдјеванја електричном енергијом, гасом, паром и климатизација јер је просјечна зарада у јулу износила 1.225 еура.
Просјечне зараде веће од хиљаду еура, према статистици Монстата су и у секторима информисања и комуникација (1.094 еура), вађење руде и камена (1.048 еура) и пословање некретнинама (1.033 еура).
Најмање зараде имају запослени у сектору – административне и помоћне услужне дјелатности.
Просјечна зарада у овом сектору је 686 еура, односно 165 еура је мања од државног просјека. Око два еура већу просјечну плату имају запослени у прерађивачкој индустрији (688 еура).
Просјечна зарада у трговини на велико и трговина на мало је 726 еура, а у осталим услужним дјелатностима је 758 еура. Плате ниже од државног просјека су и у секторима пољопривреде, шумарства и рибарства (790 еура), умјетничке забавне и рекреативне дјелатности (779 еура), стручне, научне и техничке дјелатности (794 еура), грађевинарству (799 еура), услугама смјештаја и хране (812 еура), саобраћају и складиштењу (820 еура), као и у сектору снабдијевања водом (849 еура).
Прије 10 година најмање плате биле у трговини
Прије десет година, највеће плате биле су у сектору финанасија и осигурања, гдје је просјечна зарада изосила 852 еура. И тада, као и као и сада, сектор снабдјеванја електричном енергијом, гасом, паром и климатизација доносио је највише новца.
У јулу 2014. године просјечна зарада исплаћена у том сектору је 778 еура, знатно више од државног просјека. Занимљиво је да су та два сектора знатно одступала од осталих, јер је трећа по висини просјечна зарада била у сектору информисања и комуникација и износила је 691 еуро.
Најмање зараде у 2014. години биле су у трговини. Просјечна зарада износила је 328 еура и била је готово двоструко мања него данас.
Са зарадама се тада нису могли похвалити ни запослени у секторима услуге смјештаја и исхране (381 еуро), а они који су били у сектору умјетности, забаве и рекреације мјесечно су зарађивали 384 еура.
Највише порасле плате у секторима услуге хране и смјештаја
Анализа података о просјечим зарада показују да су за ових десет година највише порасле зараде у секторима услуге хране и смјештаја са 381 еура, колико је износила просјечна зарада тада на 812 еура колико је данас. То је увећање од 431 еуро.
Значајан раст остварен је и у трговини и то за 398 еура, а 395 еура већа је зарада сектору умјетничке, забавне и рекреативне дјелатности. Значајно су порасле плате и у јавном сектору.
Просјечна зарада у сектору образовања 2014. године била је 452 еура, а у здравству 494 еура, а данас је 855 еура, односно 934 еура.
Такође, порасле су и плате у грађевинарству, па је данас просјек 799 еура, док је прије десет година плата у овом сектору била 421 еура.
И данас, као и прије десет година највише се исплати радити у финанансија и енергетици, јер су то сектори коју су већ годинама најбоље плаћени и са зарадама знатно већим од државног просјека, а плате су знатно порасле и запосленима у јавној управи.
извор: Банкар.ме
