Готово стотину људи у Црној Гори чека на трансплантацију неког органа. Међутим, као друштво нијесмо довољно едуковани о важности донирања, кажу саговорници Радија Црне Горе. Вјерске организације подржавају тај хумани чин уз напомену да би требало водити рачуна о могућим злоупотребама.
Иако некада табу, донирање органа, сада је све чешћа тема у јавности. Ипак нијесмо довољно информисани да би наша донорска картица могла некоме значити живот. У Црној Гори, према званичним подацима, 99 људи чека на трансплантацију.
“Иза њих је сваки дан борба између живота и смрти”, каже доктор Елвир Зврко.
Један живот увијек је живот више људи. А да ли су црногорски грађани свјесни да њихово да може спасити некога?
“Мислим да је одлична ствар и сигурно да ћу у неком наредном периоду одрадити ту картицу”.
“Мислим да је то хумано, неком може да спаси живот”.
“У суштини морамо га имати, али ако га не уведеш законски за свакога, нећеш га имати”.
“Свако је донор законски и крај приче. Не можемо преживјети другачије”.
“Против сам тих донирања, зато што може да се злоупотријеби. Ти органи не заврше некоме коме је потребно, него да би то неко зарадио”
“Нисам присталица тог донирања. Не треба никад ићи против Бога”, само су неки од коментара наших испитаника.
А донирање органа у складу је са црквеним учењем. Саопштили су нам то представници вјерских заједница.
“Митрополија Црногорско-приморска Српске православне цркве има читаву мрежу, рецимо, донатора. Већ се то и практикује кад су питању сродници, донације бубрега и томе слично. С тим што у сваком таквом процесу, па и у овом који је у најави, смо јако заинтересовани да се бринемо по етичким границама неких активности”, рекао је свештеник Гојко Перовић.
Дон Роберт Тонсати истиче да Католичка црква подржава донирање органа.
“Као што смо недавно имали прилику видјети, и сам покојни папа Фрањо имао је донорску картицу. То је у складу са послањем католичке цркве у њезиној бризи о тјелесним и духовним потребама сваког човјека”, казао нам је он.
Ко спаси један живот као да је спасио цијели свијет, порука је Фуада Чекића из Исламске заједнице у Црној Гори.
“Ми то третирамо као трајним вакуфом, односно увакуфљење органа који ће служити другој особи у његовом оздрављењу. Све док тај човјек користи тај орган, ономе донатору пристижу добра дјела. Значи у томе смо видјели један добар подстрек. Хвала Богу да се кренуло у такву једну причу”, истиче Чекић.
Живот је најљепше и највеће чудо, зато је донирање органа, како поручују наши саговорници, знак хуманости, солидарности и племенитости.
