У Црној Гори, иако им пријети чак и казна затвора, трећина очева не плаћа алиментацију, односно не даје новац за издржавање дјеце. И поред напора државе да системски ријеши тај алармантан проблем, родитељи увијек морају имати свијест да дјеца морају бити на првом мјесту, оцијењују саговорници Градске РТВ.
Неплаћање алиментације јесте кривично дјело. Напори државе да доскоче овој проблематици увођењем алиментационог фонда и казненим мјерама попут затворске, као да немају много ефекта. Истраживали смо шта највише доприноси све већем броју дужника, родитеља који не испуњавају своје обавезе и не плаћају алиментације на вријеме. Једна ставка, по мишљењу стручњака, може бити пресудна.
Држава још увијек нема регистар самохраних родитеља, а према посљедњим подацима Монстата има их око 14 000, од којих је 11 000 мајки које живе са једним или више дјеце. Износ најмање алиментације за издржавање дјетета у последњих 10 година се не мијења и износи око 70е. Упркос томе, једна трећина очева не плаћа новац на основу издржавања дјеце, иако им пријети затворска казна.
„У суштини то на њих не дјелује, и мислим да је суштина мало другачија. Н ради се овдје о финансијама, него тај отпор и потреба за осветом бившем супружнику, јер у току разговора углавном чујем те реченице, не дам њој новац или неће она трошити мој новац, ићи ћу у затвор али њој не дам новац. И та мржња према бившем супружнику зна да потраје баш дуго“, објашњава адвокатица Александра Аничић.
Очеви углавном не мисле тако, сматрају да иако њихова права не могу да надјачају права мајке, њихова борба, у јавности се неријетко потцјењује.
„Ја немам никаква права, само да плаћам алиментацију, очигледно очеви само за то и служе, да плаћају алиментацију, да финансијски служе. Апелујем на све очеве да се боре за своју дјецу, ако треба и живот за њих да дају“, каже Александар Бакић, отац.
У 2023. години од укупно 23 осуђујуће пресуде, у само двије окривљена лица осуђена су на казне затвора од по 2 и 5 мјесеци. Од почетка године Основни суд у Подгорици је донио укупно 8 осуђујућих пресуда за кривично дјело недавање издржавања. Струка каже да самохрани родитељи, у највећем броју мајке, не желе да пријаве очеве своје дјеце јер се плаше посљедица које могу лоше утицати на развој дјетета.
„Углавном избјегавају, посебно те кривичне пријаве, и не само то, избјегавају и пред јавним извршитељем да покушају у принудној наплати да наплате то што им се дугује“, наводи Аничић.
Држава је 2022. године усвајањем закона о привременом издржавању дјеце, увела алиментациони фонд који омогућава лакшу наплату средстава на основу судских пресуда. Центрар за социјални рад доноси рјешење на основу којег држава прузима дуг родитеља који није платио алиментацију и тиме помаже самохраним родитељима у остваривању њихових права.
„Желим да искористим ову прилику и да охрабрим све кориснике привременог издржавања да просто буду дио тог система, јер је држави заиста циљ да заштити дјецу, да заштити самохране родитеље, и мислим да заиста успијевамо у томе јер је ово један закон са најбољим ефектима барем у задње двије године“, истиче Ана Раичевић из Министарства финансија.
Ипак, поред напора државе да системски ријеши овај горући проблем, родитељи и појединачно увијек морају имати свијест о интересу дјетета који мора бити на првом мјесту.
„Са друге стране, морамо много радити на промјени свијести о обавезама и правима родитеља и молимо родитеље, увијек себи да поставимо питање шта је у најбољем интересу наше дјеце, да им пружају с једне стране љубав и са друге старне да поштују судске пресуде“, каже Дејана Понош из Удружења Родитељи.
Обавезе и права родитеља јасно су дефинисана. Освета или неодговосрност могу бити мотиви, али на крају, закон је за све исти и мора се поштовати. Оно што најчешће заборављамо је оно најбитиније а то је заштита и права дјетета. Зато стручњаци апелују да будемо одговорни родитељи и обезбиједимо дјеци основна права, а на првом мјесту то је право на безбрижно дјетинјство.
