Пише: Перица Ђаковић
Кажу да није вијест када пас уједе човјека, већ да је јача вијест када човјек уједе пса! Сјећам се ове изреке међу првим новинарским легендама Студија Б Душка Радовића. Ево се присјетих те лекције сад кад прочитах да је Виши суд у Подгорици ослободио све за монтирани ,,државни удар”, вијест коју је сав нормалан свијет очекивао још у првобитном поступку. Дакле, та данашња вијест ми дође као она да је пас ујео човјека јер сви су од првог дана знали да је ствар лажирана како би се добили изгубљени парламентарни избори 2016. године. Права вијест ће бити тек ако крене поступак против оних који су све ово смисли, намонтирали водили цијелу ову фарсу од суђења. Да ли ће неко одговарати за сву ту правничку лакрдију, за потрошена не мала средства на онај ТВ процес, за потплаћене свједоке. Колико ће тек новца морати држава да исплати одштете онима који су невини годинама чамили у затвору у Спужу! Да ли ће пут правде кренути ка тим актерима, не онима који су већ процесиурани, већ према оним правим играчима, творцима и налогодавцима те идеје да се измишљеним покушајем тероризма спаси власт која је на издисају.. Осам година је требало да се докаже нешто што је од првог тренутка и бебама у јаслицама смрдило на намјештаљку. Само наши тужиоци предвођени Катнићем и правосудни органи су “виђели” пушке којих није било, језера кога нема, користећи наводе потплаћених свједока. Сви смо се и тада питали гђе је кренула она силна војска баба и ђедова наоружаних праћкама, зар они да сруше државу, они који ни вртиће не би могли да освоје! Али сила бога не моли, наредба се морала спровести оног тренутка када се виђело да народ својом излазношћу озбиљно пријети да сруши са трона умишљене лидере, коме се фотеља жестоко љуљала од почетка оне познате кампање “Ми или он”. Е, тада је из једне собе, гђе су у фотељама пратили изборни ток, издата наредба да акција крене. И кренула су прво полицијска кола уз ротацију и сирене да заплаши народ који је хрлио да обави своју грађанску дужност. Усљедила су спектакулрна привођења уз неизбјежне камере тадашњег Јавног сервиса. Све добро унапријед смишљено и изрежирано. Е, колико ли је само станова подијељено за послушност? И да не набрајам, да не испаднем као у оној причи о генералу послије битке. Мада су ми већ од првог дана у емисији У жижи на Новом ТВ саговорници јавно исказивали сумњу у намјештаљку.Дакле, ево баш за овај Петровдан правда је стигла. Зато се само питам да ли ће стићи и она права вијест “да је човјек ујео пса”. Народ заслужује да праву истину добије.
Перица Ђаковић
