Док други предсједнички кандидат Андрија Мандић жали због подјела у којима је учествовао у Црној Гори, а које су заробиле државу фактички од референдума 2006. године, Мило Ђукановић очигледно то не планира да уради. Читаву своју кампању Ђукановић базира на ширењу етничких и националних тензија, међутим, овога пута су ствари сасвим другачије. Ђукановић нема са ким да одигра ту утакмицу.
Ђукановић је чак и свој први предизборни спот базирао на промоцији независне Црне Горе из 2006. године. То само потврђује да он на тим референдумским подјелама жели да настави да влада и не смета му што продубљује национални јаз, који је одавно продубљен у Црној Гори.
„Срећна нам независна, међународно призната држава Црна Гора. Сан наших предака, наша стварност, будућност наших потомака. Нека је вјечна Црна Гора“, казао је Ђукановић те давне 2006.
Наратор тврди да је Ђукановић имао прекретничку улогу у снажном заокрету Црне Горе ка друштву западних вриједности. Сачували смо мир, људске животе и материјална добра током грађанског рата 90-их и НАТО бомбардовања 1999. године.
Очување мира, како се са друге стране говори у Ђукановићевом споту, засигурно није нешто по чему је Ђукановић био познат тих 90-их година. Почевши од напада на Дубровник па преко прогона чланова Либералног савеза због другачије политичке позиције, али и чињенице да је током бомбардовања као највећи велеиздајник потрчао у Брисел док су бомбе падале по Зети, Подгорици, Мурину…
Грађани Црне Горе се, на његову жалост, врло добро сјећају политичке каријере Мила Ђукановића, 90их година, али и свега онога што су добили приликом формирања независне државе Црне Горе. Јасно је да период након формирања државе није био славан по Ђукановића јер су га управо тадашњи опозициони прваци оптуживали да је државу формирао како би сачувао себе и своје бизнис партнере од очију страних судова, који су га много пута оптуживали за криминалне радње.
И птицама на грани је јасно да Ђукановић поново улази у предсједничку трку само да би сачувао свој имунитет. Али исто тако је јасно да Ђукановић више нема ни промил шансе за побједу и да ће изгубити од било ког кандидата који уђе у извјесни други круг предсједничких избора. Нарочито уколико се води националистичком реториком.
Међутим интересантна је једна чињеница која је новина на политичког сцени Црне Горе. Наиме, Ђукановић нема са ким да прича о националним темама. Сви његови иоле релевантни противкандидати врло добро знају ко је он и шта он представља за Црну Гору и њено друштво. Нарочито се у томе истиче предсједник НСД-а Андрија Мандић који шири помиритељску реторику и који је главна тема у Црној Гори ових дана. Мандић је јасан – са лоповима нема помирења, али са онима који су сиромашни а које је ДПС залуђивао свих ових година се требамо помирити. Лопове, јасно је, процесуирати.
