Актуелни и одлазећи предсједник Црне Горе Мило Ђукановић учествује у Женеви на Савјету за људска права, гђе је казао да руско хибридно ђеловање нарушава Црну Гору.
Дотакао се и Сребренице, помоћи Црне Горе избјеглицама са тзв. Косова, Хрватске и Босне и Херцеговине али и казао да тако сада Црна Гора помаже украјинским избјеглицама који су у Црну Гору дошли након „руске агресије на Украјину“.
„И овогодишњу дебату одржавамо у контексту наставка једногодишњег рата Русије против Украјине, са несагледивим патњама и страдањима цивила, и даљим тешким кршењима међународног права људских права и међународног хуманитарног права. У условима рушења темеља међународног поретка заснованог на правилима и Повеље УН, тектонских потреса и посљедица по глобалну безбједност, геополитику и економију, укључујући кризу енергената и хране, инфлаторне притиске и пораст трошкова живота и пословања. Руска агресија је ставила на тест цио свијет, генерално ђелујући отрежњујуће и кохезивно на међународну заједницу“, казао је Ђукановић.
Додаје да је напад на Украјину напад на нашу европску и глобалну безбједност и стабилност и на обавезујуће кључне принципе међународног права и међународног хуманитарног права.
„Зато не смијемо остајати нијеми када је дио суверене државе окупиран од стране друге, када се дешавају покушаји свргавања демократски изабраних власти или када било која држава крши и злоупотребљава људска права и слободе. Због свега тога, важно је да отворено и јасно сагледавамо како се државе односе према својим обавезама да штите и унапређују људска права, јер од тога зависе животи људи, као и мир, сигурност и стабилност. Не можемо бити неутрални у односу на агресију, нити на кршења људских права“, подвукао је он.
Ђукановић поздравља сталну пажњу Савјета за људска права на стање људских права у Украјини у овом контексту.
„Уосталом, Савјет на то обавезује његов мандат. У супротном, ризиковали бисмо да охрабримо сличне пријетње и другим државама. Данас је то Украјина, сјутра би то могла бити нека друга сусједна држава. Рецимо и Црна Гора која је, иначе, дуже времена под снажним упливом тзв. меке моћи Русије и њених експозитура хибридног ђеловања у земљи и на Западном Балкану. У прошлости смо пречесто били свједоци застрашујућих ефеката некажњивости за злочине. На грешкама морамо учити. Грешке не смијемо понављати. Овђе у Савјету данас, као и на свим другим релевантним европским и међународним адресама, Црна Гора понавља снажну осуду руске агресије на Украјину, даје пуну подршку независности, суверенитету и територијалном интегритету Украјине унутар њених међународно признатих граница, као и њено право на самоодбрану. Остајемо снажан заговорник осигуравања пуне одговорности за учињене злочине, посебно кроз ђеловање Међународног кривичног суда, али и других националних и међународних механизама. Служење правди и осигуравање одговорности за злочине је кључно за спречавање њиховог понављања, као и за остваривање права жртава и преживјелих на истину, правду и обештећење“, тврди он.
Ђукановић, наравно, подсјећа и на ретроградне политике на простору бивше Југославије.
Када сагледавамо домете Универзалне декларације у контексту садашњих вишеструко повезаних и испреплетаних изазова и криза, чини се важним подсјетити да је држава на чијем сам челу сачувала мир, међукултурни и међуетнички карактер црногорског друштва у вихору зла и рата који су генерисали ретроградне политике на простору бивше Југославије, деведесетих година прошлог вијека.
„Ми данас све своје сусједе можемо погледати у очи, не окрећући главу од Сребренице и свих других злочина, као што нијесмо затварали врата пред колонама избјеглица из БиХ, Хрватске, са Косова, које су током деведесетих нашле уточиште у Црној Гори. Као и данас од великог броја Украјинаца који бјеже од руске агресије“, каже он.
Ипак, наводи, и данас се Црна Гора суочава са озбиљним изазовима који нагризају њену мултиетничку демократију, оазу мира на Западном Балкану и сидро његове стабилности како су је од 90их година прошлог вијека до недавно називали највиши званичници демократских држава.
„Континуирана руска хибридна ђеловања, којима смо бесомучно изложени, подстичу ретроградне политике, шире говор мржње и продубљују пођеле и у Црној Гори, као и у другим западнобалканским друштвима. Али, ми немамо и не тражимо алтернативу европском вриједносном систему. На вриједностима правде, права, слободе и једнакости, уз поштовање највиших међународних стандарда, Црна Гора је обновила независност. Остварила чланство у НАТО, и нашла се у предворју Европске уније. И наставићемо европским путем. Црна Гора ће остати принципијелан глас у односу на драматична кршења људских права, кризе и сукобе које су се дешавале и у другим државама широм свијета: у Ирану, Авганистану, Етиопији, Мјанмару и многим другим мјестима. Бићемо снажни подржаваоци права ђевојчица и жена, права осјетљивих и маргинализованих група, укључујући ЛГБТИQ плус особа. Црна Гора ће наставити да ђелује у Савјету проактивно и конструктивно, с циљем јачања поштовања и очувања универзалних људских права свугђе и за све. И у оквиру УПР процеса. И да подупире независност мандата Високог комесара и Канцеларије. Као и да сарађује са осталим УН механизмима за људска права“, закључио је.
