
Дугогодишња заступница Црне Горе пред Европским судом за људска права Валентина Павлићић активно у Стразбуру у појединим међународним институцијама лобира да коалиција За будућност Црне Горе не буде дио Владе коју ће предовити Покрет Европа сад.
Према информацијама до којих је дошао наш портал, ова ДПС-ова агитаторка која је жестоко нападала Српску православну цркву, ових дана води живу активност међу представницима међународних институција са сједиштем у Стразбуру.
Очито је Валентина на новом задатку обесправљивања српског народа у Црној Гори који јој је доставила „подмлађена“ ДПС-ова гарнитура. Својевремено је у Стразбуру атаковала на СПЦ и на сва звона промовисала и бранила срамни ДПС-ов Закон о слободи вјероисповијести којим је било предвиђено отимање црквене омовине Митрополије црногорско – приморске.
Остаје да видимо да ли је Европа сад на истом фону као ДПС-ова суткиња и боркиња против СПЦ-а. Нажалост, почетни кораци ПЕС-а наслућује да се Валентина непотребно труди око те ствари, јер постаје очигледно да за коалицију За будућност Црне Горе нема мјеста у новој Влади.
С тога ДПС, његови лобисти и западне амбасаде могу да одахну, народна воља ни овог пута неће бити преточена у формирање стабилне антидепесовске Владе, јер ће нова власт и овог пута зависити од воље ДПС-ових партнера.
Овом приликом ћемо подсјетити јавност због чега је ДПС годинама улагао новац у рад Валентине Павличић.
Павличићева има богат ЦВ у својој правосудној каријери, од 2008. до 2015. године била је судија Специјалног одјељења за организовани криминал, корупцију, тероризам и ратне злочине Вишег суда у Подгорици, а од 2013. до 2015. је била и предсједник Кривичног одјељења Вишег суда у Подгорици.
ГЛАВНИ АГИТАТОР ЗА ДПС-ов ЗАКОН ПРОТИВ ЦРКВЕ
„Примјена Закона о слободи вјероисповјести показаће да је бојазан о могућим повредама људских права неоправдана“, казала је својевремено Павличићева оштро бранећи ставове својих политичких налогодаваца увјеравајући како власт Демократске партије социјалиста „добронамјерно“ и у циљу добробити свих грађана треба да донесе и да примијени спорни Закон о слободи вјероисповјести.
Овим чином, позивајући се на разне правне регулативе, које се нису тицале ни суштине овог закона, покушавала је да обмане црногорску јавност како је закон потпуно правно покривен, а заборавља главну и неспориву чињеницу, да је истински план овога закона било одузимање вјерских објеката и остале имовине јединој канонској православној заједници у Црној Гори – Српској православној цркви.
Такође, увидом у претходне медијске чланке, Павличићева је као заступница Црне Горе пред Европским судом за људска права у Стразбуру директно долазила у контакт са свим правним процесима које су епархије Српске православне цркве у Црној Гори водиле против државе, а тичу се имовинских спорова између ове двије стране. Епархија будимљанско-никшићка конкретно је неколико пута имала овакве спорове који нису били пресуђени у корист Цркве, могуће под потенцијалним утицајем Валентине Павличић.
Имовинско-правна питања између државе Црне Горе и Српске православне цркве примарно се тичу спорова о земљишту које је комунистичка власт прошлог вијека са цркве преписивала на државу. По нашим информацијама, један од таквих имовинских спорова је имовинско питање цркве св. Ђорђа под Горицом у Подгорицом, гдје сво имање на којем се налазе чак и државна министарства, стадион, гимназија некада припадало Цркви. Једини изузетак, макар по имовинском питању земљишта јесте земљиште на ком је изграђена Гимназија, јер јер Црква то исто земљиште држави поклонила са намјером изградње школе, док је остатак просто преписан.
Павличићева је такође у једном новинском тексту коментарисала петицију у којој интелектуална елита тражи од државе Црне Горе да обустави процес око Закона о слободи вјероисповјести. Тад су постојали наводи да ће Удружење за заштиту уставности и законитости у којом су горепоменути интелектуалци, тражили од званичне Србије да тужи Црну Гору због насилног преписивања имовине.
Павличићева је ову петицију оцијенила као политички памфлет државе Србије против Црне Горе, што је изазвалу велико незадовољство јавности.
ПРИМАЊА И ИМОВИНА
Како су медији раније писали, Валентина Павличић је са својим мужем Предрагом 2019. године зарадила чак 195. 000 евра!
Те године је Павличићева примала плату од 3.810 евра али и да је осталим својим активностима, та плата стварно износила 4.100 евра!
Предраг Павличић, супруг Валентине Павличић, мјесечно је у 2019. години зарађивао мало више од 12. 000 евра!
Павличић је власник „Монтеццо“ групе која броји три фирме: Монтеццо Инц, Монтеццо девелопмент и Монтеццо Дистрибутион, од којих је у првој и овлашћени заступник, а у остале двије извршни директор. Сувласник је четврте – ПНП Иневест Београд.
У имовинском картону се наводи да се на Монтеццо Инц води дистрибутивни центар од 4.308 код Даниловграда и пословни простор од 950 метара квадратних у Подгорици, као и више доставних возила намијењених за дистрибуцију робе, а на Монтеццо Девелопмент готово 38.000 метара квадратних земљишта код Будве.
Предраг Павличић је и власник комплетне непокретне имовине – станова од 58 и 171 метар квадратни, двије гараже од по 18 метара квадратних, пословних простора од 345 метара квадратних и око 24.000 метара квадратних земљишта.
Валентина Павличић је власница „аудија а4“ из 2011. који је наслиједила, а њен супруг вози „ауди q7“ из 2006. који је стекао куповином. Власник је и комада оружја из 2005.
Павличићи имају колекцију умјетничких слика, чија вриједност није наведена. Заступница има у банци мало више од 57.600, а њен супруг на два рачуна 10.000 еура.
Она није дала Агенцији сагласност за увид у рачуне, али јесу директори Управе царине, Пореске управе и Управе за саобраћај.
ВЕЗА СА ДЕЛИЋЕМ И МИЋУНОВИЋЕМ
Као потписник уговора о размјени непокретности, био је сувласник имовине на Светом Стефану која је касније постала предмет размјене између Предрага Павличића и Душана Делића, касније и продаје. Говори се о згради од 639 квадрата, дворишту од 35м2 и земљишту од 235 метара квадратних, а све је уписано у Лист непокретности број 753 КО Свети Стефан. Званична документација Управе за некретнине о прометовању некретнинама на Светом Стефану овиме указује на пословне везе између оснивача компаније Монтеко Предрага Павличића и Душана Делића, оца Ивана Делића, који је често довођен у везу са убиством савезног министра одбране Павла Булатовића 2000. године у Београду.
На основу Закона о слободном приступу информацијама, новинари су у будванској Подручној јединици Управе за некретнине обавили увид у комплетну документацију у вези Листа непокретности број 753 КО Свети Стефан. Према тој документацији, земљиште, а касније и зграду на Светом Стефану, (што је све у непосредној близини хотела Азимут) као власништво је прво уписала Светлана Мићуновић, бивша супруга Брана Мићуновића. Касније, током 2009. године и потом, преко више уговора који су евидентирани у цетињском суду, а које су потписали Павличићеви сродници и сарадници, ова имовина је прешла у власништво Душана Делића. Он 2014. године, на основу уговора о поклону, имовина је предата у власништво његовом сину Ивану.
ВЕЗА СА АЦОМ ЂУКАНОВИЋЕМ
МАНС је раније објелоданио да је крајем 2010. године панамска адвокатска кућа Балард & Балард на кућну адресу тадашњег потпредсједника Владе Петра Ивановића у Подгорици послала пуномоћје којим њени клијенти овлашћују подгоричког адвоката Зорицу Ђукановић да заступа панамску компанију „Адриатиц Оверсеас Холдинг“. Ова компанија је те исте године преузела удио фирме Дарка Шарића у једном послу продаје земљишта будванског ФК Могрен.
У том истраживању, МАНС наводи да је компанија „Сун инвестментс“ код Прве банке Црне Горе, чији је већински акционар Ацо Ђукановић, брат премијера Мила Ђукановића, имала неколико кредита од преко 20 милиона еура који су великим диелом враћени из депозита у вредности од 15 милиона коју је у то време, преко свог адвоката, у Прву банку положио одбегли тајландски премијер и црногорски држављанин Таксин Шинаватра. Црногорско тужилаштво, упозоравао је раније МАНС, никада није проверавало пориекло овог новца, нити се бавило овим трансакцијама унутар Прве банке.
Већ 2011. године обелодањено је да је у катастру непокретности на име фирме Монтеко Инц, чији је оснивач Предраг Павличић, укњижено близу 38.000 квадрата на острву Свети Никола, код Будве.
САКРИЛА МУЖЕВЉЕВУ ОФ-ШОР КОМПАНИЈУ И ПОСАО СА БЕМАКСОМ
Имовински картон Заступнице Павличић показује да она и чланови њеног домаћинства посједују значајну непокретну имовину и штедне улоге, те удјеле у више компанија.
Међутим, у имовинским картонима Валентине Павличић које су јавно доступни на сајту Агенције за спречавање корупције (АСК) нема информације да је њен супруг, Предраг Павличић, посједовао компанију „Блуераy Лимитед“, регистровану у Сент Винсент и Гренадинима, једном од острва из Карипског архипелага.
Подаци до којих је дошао Истраживачки центар МАНС-а показују да је Предраг Павличић до средине 2011. године био једини власник ове оф-шор компаније након чега ју је продао подгоричкој компанији Бемакс. Вриједност компаније према Уговору о купопродаји акција је износила 50 хиљада евра.
Одговарајући на питања Истраживачког центра МАНС, Валентина Павличић је казала да је била упозната са чињеницом да њен супруг посједује оф-шор компанију.
„Упозната сам да је мој супруг у љето 2007. године купио акције компаније за коју сте исказали интересовање, јер је на исту већ било регистровано моторно пловило. Указујем да није ријеч о новом, већ половном, старом неколико година пловилу“, рекла је Павличић.
Павличић у писаном одговору МАНС тврди и да њен супруг поменуту компанију није користио за друге послове, већ да је само послужила за регистрацију пловила јер тада Црна Гора није имала свој регистар пловила.
Ипак, и поред обавезе да пријави комплетну имовину свих чланова свог домаћинства, подаци са сајта АСК-а показују је Павличић пропустила да надлежним органима пријави да њен супруг посједује оф-шор компанију.
Тако у имовинским картонима које је као суткиња Вишег суда подносила у периоду од 2007. до 2011. године, нема података о компанији које била у власништву њеног супруга, Предрага Павличића.
Тадашњи Закон о спречавању конфликта интереса, али и данашњи Закон о спречавању корупције јасно прописују обавезу јавног функционера да истинито пријави личну и имовину чланова домаћинства, укључујући и власничке удјеле у компанијама.
Тадашња суткиња Вишег суда је била у обавези и да након куповине компаније преда посебан извјештај о промјени у вриједности имовине већој од 5.000 еура, јер је било очигледно да компанија не постоји само на папиру, већ да има и одређену имовину, што се није десило.
Оф-шор компанија је у мају 2011. године продата за износ од 50 хиљада евра, а Бемакс је умјесто готовог новца, на име Предрага Павличића пренио власништво над станом од 46 квадратних метара у згради „Номал Цомпанy“ у близини подгоричког храма.
Свега четири мјесеца прије него што ће га дати Павличићима у компезацију за ош-шор фирму, Бемакс је овај стан купио за близу 68 хиљада евра од супуге Зорана Томчића, једног од смијењених помоћника бившег директора Управе полиције Веселина Вељовића.
Стан који је на овакав начин стекао од компаније Бемакс, Предраг Павличић је убрзо поклонио свом оцу, а овај својој кћерки, Предраговој сестри. Након што је неколико година „кружио“ унутар породице, Павличићи су овај стан 2019. године за 50 хиљада евра коначно продали Данијели Голубовић, супрузи контроверзног функционера црногорске јавне и тајне полиције, Душка Голубовића.
На тај начин је власништво над овом некретнином за осам година промијењено чак шест пута.
ОСУМЊИЧЕНА ЗА УНИШТАВАЊЕ СПИСА
Виши суд у Подгорици провјерава да ли је Валентина Павличић, заступница Црне Горе пред Европским судом за људска права у Стразбуру, злоупотријебила положај и држави прибавила имовинску корист оштетивши Бјелопољца И.К.
Предмет је формиран по пријави коју је Бјелопољац поднио против Павличић, тврдећи да је уништила списе који су били потребни за одлучивање у спорном случају.
Подгорички Виши суд је у првом поступку оцијенио да су оптужбе И.К. неосноване, али је Апелациони суд укинуо ту одлуку и предмет вратио на поновно одлучивање,
– Окривљеној В.П. стављено је на терет да је, поступајући као заступник Црне Горе пред Европским судом за људска права у Стразбуру, по тужби супсидијарног тужиоца И.К. из Б.П. против државе Црне Горе, у току 2018. године, злоупотребљавајући свој службени положај, онемогућила да по иницијативи И.К. против државе Црне Горе Европски суд за људска права у Стразбуру мериторно одлучи, а ради накнаде штете, на начин што је „уништила списе представке“, без икаквог прецизирања како је то окривљена уопште дошла у контакт са списима представке, која се упућује директно Европском суду, односно како их је уништила, чиме је лицу И.К. теже повриједила имовинска права, а држави Црној Гори прибавила имовинску корист. Кривично дјело је правно квалификовано као кривично дјело злоупотреба службеног положаја из члана 416. ст. 3 у вези става 1 КЗ – навела је у одговорима на питања „Дана“ савјетница за односе с јавношћу у Вишем суду у Подгорици Марија Раковић.
У првом поступку суд је донио одлуку којом је обустављен кривични поступак против Павличић, али је Апелациони суд, одлучујући по жалби Бјелопољца који је поднио пријаву, укинуо то рјешење и наложио да се по тој пријави поново одлучује.
Павличић се изјаснила у одговору на жалбу наводећи да Бјелопољац, као тужилац, и његов пуномоћник нису никад били предмет њеног писаног и усменог изјашњења пред Европским судом за људска права и да с њима није комуницирала ни путем представки, а да у надлежности било којег заступника није да зна да ли ће Европски суд за људска права одговорити и обавијестити подносиоца о исходу његове представке.
Због тога, како је оцијенила, тврдње И.К. су без суштинског, правног, формалног и неформалног основа.
Судије Апелационог суда оцијениле су да је закључак првостепеног суда преурањен.
– У исправљеном оптужном предлогу оштећеног као тужиоца од 10.11.2022.године констатован је кратак опис кривичног дјела, као и радње које је окривљена предузела, па се тако у оптужном предлогу наводи да је окривљена, поступајући као заступник Црне Горе пред Европским судом за људска права у Стразбуру, свјесна забрањености и противправности дјела, чије извршење је хтјела, злоупотријебила свој службени положај и онемогућила да Европски суд за људска права у Стразбуру мериторно одлучи по тужби оштећеног као тужиоца, а ради накнаде штете коју је претрпио у саобраћајној незгоди коју је у парничном поступку опредијелио на 200.000 еура, на начин што је нетачно навела да тужбу-иницијативу поменутом суду оштећени као тужилац није потписао, па када је исти писаним путем обавијестио окривљену да се радило о омашци, окривљена му је на исти начин одговорила да је цјелокупне његове списе уништила, чиме је теже повриједила имовинска права оштећеног као тужиоца, а држави Црној Гори прибавила имовинску корист – наводи се у рјешењу Апелационог суда.