Укупан јавни дуг Црне Горе, на крају прошле године, износио је 4,1 милијарду еура, односно готово 71 одсто БДП-а. Према подацима Министарства финансија већи је 13 процената него годину раније, односно за 60 милиона. Од тог износа државни дуг је нешто више од четири милијареде, док је дуг локалних самоуправа око 76 милиона еура.
Статистика показује да се у посљедње три године биљежи смањење јавног дуга у апсолутном износу, а разлог је што у 2021. и 2022. години није било већих кредитних задужења.
Јавни дуг је у 2021. години у односу на годину раније смањен 246,16 милиона еура (21,33 одсто БДП-а), док је лани у односу на 2021. годину он мањи 60,58 милиона (13,24% БДП-а).
Анализа јавног дуга показује да највише дугујемо страним кредиторима, више од 3,5 милијарде, јер смо се највише задуживали преко еурообвезница и код страних банака и финансијских институција. Тако, Црна Гора највише дугује кинеској Ексим банци за ауто-пут, више од 700 милиона, док се преко еурообвезница држава задужила више од милијардну и 750 милиона.
Држава се задуживала и на домаћем тржишту, односно код комерцијалних банака али и емитовањем обвезница на домаћем тржишту. Тако је домаћи дуг на крају прошле године износио око 468 милиона еура, односно око осам одсто БДП-а. Од тог износа највеће обавезе имамо по основу обезница и то у износу од 142,44 милиона еура, док држава домаћим банкама дугује 156,24 милиона еура.
У стање домаћег дуга укључен је и дуг правних лица и привредних друштава која претежно пружају услуге од јавног интереса, која су под управљачком контролом и највећим дијелом финансирана из буџета државе, у износу од око 37,36 милиона еура. У износ поменутог дуга највећим дијелом укључен је дуг Жељезничке инфраструктуре у износу од око 33,7 милиона еура и Жељезничког превоза у износу од око 3,46 милиона еура.
Највише смо се задуживали са фиксном каматном стопом
Анализа Министарства финансија о каматним стопама по којима смо се задуживали, показује да у укупном државном дугу преовладава задужење са фиксном каматном стопом (78,46 одсто) па се може рећи да је са тог аспекта портфолио дуга стабилан.
С друге стране задужења са варијабилном каматном стопом углавном су везана за ЕУРИБОР па у укупном државном дугу она чине 21,54 одсто.
Министарство финансија очекује да ће јавни дуг и даље наставити да расте, а процјене су да ће он 2025. године бити око пет милијарди еура. Упоређујући то са 2017. годином када је јавни дуг износио двије милијарде 750 милиона еура, то значи да ће јавни дуг за девет година бити дуплиран.
За шта смо се највише задуживали?
Новац до којег је држава дошла позајмицама трошен је за различите намјене, од инфраструктурних пројеката до враћања старих дугова.
Позамашну позајмицу од преко 700 милиона еура од кинеске Еxим банке потрошили смо на градњу прве дионице аутопута од Смоковца до Матешева што представља један од највећих инфраструктурних пројеката у црногорској историји.
Често смо се задуживали како би смо враћали старе дугове, а све то најчешће уз образложење да скупе кредите мијењамо јефтинијим.
Но, да је ера јефтиних кредита прошла показује посљедње државно задужење у износу од 100 милиона еура код Дојче банке по каматној стопи од 9,3 одсто. То је најјвећа каматна стопа по којој се Црна Гора икада задужила.
