Црногорски грађани ће 11. јуна на биралиштима бирати састав новог парламента, непуне три године од историјских избора на којима је после 30-ак година развлашћен ДПС.
Подсјетимо, бивши предсједник Црне Горе Мило Ђукановић распустио је Скупштину и расписао за 11. јун ванредне парламентарне изборе.
Резултати недавно одржаних предсједничких избора умногоме су одредили степен расположења политичких субјеката уочи расписаних парламентарних избора.
Исход предсједничких избора, односно дебакл Мила Ђукановића, највише је поколебао ДПС – партију која је након изгласавања неповјерења мањинској влади захтијевала одржавање ванредних парламентарних избора. Након што је њихов лидер најприје расписао изборе, па претрпио изборни пораз и повукао се са чела партије после 25 године, јасно је да у овом тренутку ДПС-у не одговара излазак на биралишта. Несумњиво ће се 11. јуна наставити процес срозавања подршке ДПС-у, па се са сада са правом може констатовати да је Мило Ђукановић распуштањем Скупштине и расписивањем ванредних парламентарних избора направио „медвеђу“ услугу партији коју је доскора предводио. Тренутни број посланичких мјеста биће недостижан за ДПС након следећих избора, због чега су и у самој партији спласнула очекивања од предстојеће изборне утакмице.
Слично ДПС-у, ГП УРА и СНП-у не одговарају избори 11. јуна. Ова два политичка актера нису успјела да искористе чињеницу да вуку конце у 43. Влади Црне Горе и ојачају своје „акције“ на црногорској политичкој сцени. Напротив, од тренутка када су уз помоћ ДПС-а формирали мањинску владу, партије које предводе Дритан Абазовић и Владимир Јоковић губе снагу, што потврђују резултати на локалним изборима 23. октобра. Из истог разлога СНП и УРА нису имали свог кандидата на минулим предсједничким изборима, већ су се сврстали уз кандидате идеолошки блиских и већих политичких субјеката. ГП УРА је, у међувремену, обновила пакт са Демократама, са којима су водили вишемјесечни политички рат. Предизборном коалицијом са Демократама и евентуално Европом сад, УРА очито покушава да замаскира свој тренутно незавидан рејтинг. Исте недаће опхрвавају и СНП, међутим, партија Владимира Јоковића још увијек вага о моделу наступања на изборима 11. јуна.
У овом тренутку избори највише одговарају Покрету Европа сад који на таласу постигнутих резулата на локалним изборима у Подгорици и предсједничких избора жели да преузме водећу улогу и у извршном власти. Претходне изборне утакмице су показале да је Покрет Европа сад растао науштрб својих политичких конкурената, понајприје ГП УРА и Демократа и донекле на рачун ДПС-а, а са протоком времена све је већа вјероватноћа да ће раст политичког субјекта којим руководе Милојко Спајић и Јаков Милатовић кореспондирати са падом подршке ДПС-у. Уколико у наредном периоду превазиђу унутрашње трзавице и минимизирају утицај новопридошлица из ДПС-а који имају за циљ да се у новоформираном покрету ухљебе као у претходној партији, Европи сад 11. јуна неће измаћи историјски резултат, чак и у самосталном наступу који је готово извјестан упркос учесталим позивима на предизборну коалицију од стране ГП УРА и Демократа.
Демократски фронт је на предсједничким изборима задржао подршку која годинама обитава око 20 процената. Упркос ударима политичке конкуренције са обје стране политичког спектра и константним покушајима изолације из процеса доношења одлука на највишем нивоу од стране испостава западних центара моћи у Подгорици, ДФ из изборног циклуса у циклус остварује респектабилне резултате како на локланом, тако и на државном нивоу. Уколико 11. јуна понови идентичан резултат, ДФ ће бити незаобилазан фактор у формирању нове извршне власти, наравно, под условом да амбасадори водећих западних амбасада у Подгорици одустану од постизборних недипломатских медијаторских услуга које су усавршили у Црној Гори. Ако се по јутру познаје дан, амбасаде неће тако лако одустати од идеје маргинализације ДФ-а, што потврђује и кафкијански процес који је СДТ, у дослуху да страним „менторима“, покренуо против предсједника Општине Будва Мила Божовића. Поједине центристичке партије јавно су саопштиле да немају ништа против тога да будућу власт творе заједно са ДФ-ом, али не треба имати илузије да ће њихов коначан став по том питању бити у дослуху са англосаксонским амбасадама.
Упркос томе што је Покрет Европа сад дубоко ушао у њихово бирачко тијело, Демократска Црна Гора је успјела да задржи подршку 10-ак процената популације. „Привлачност“ Европе сад бирачком тијелу које идеолошки гравитира Демократама, натјерала је партију Алекса Бечића да „закопа ратне сјекира са ГП УРА“ и ревитализује некадашњу „Коалицију за 21 вијек“. Демократе и ГП УРА не би требало да страхују од исхода парламентарних избора 11. јуна. Истина Демократе ће, попут ДПС-а, морати да рачунају да ће у будућем сазиву имати нешто мањи број посланичких мјеста, ако се узме у обзир да ће изборни колач морати дијелити са ГП УРА. Међутим, уколико желе да оставе значајни траг на политичкој црногорској политчкој сцени Демократе ће морати покажу одважност и прекину снисходљив однос, најприје према западним амбасадама, а наравно и према идеолошки сличној политичкој групацији која у овом тренутку пледира да предводи самозване центристичке партије.
О осталима партијама, које махом представљају ДПС-ове сателите, не треба трошити ријечи. Одлуке о њиховој политчкој будућности ће се, као што је случај био досада, доносити на сједницама Предсједништва ДПС-а.
