Упркос препорукама Комитета УН за људска права, Комисија за праћење истрага напада на новинаре не добија конкретне податке о детаљима истражног поступка о убиству Душка Јовановића – не зна се ко су саслушани свједоци, да ли има нових доказа и да ли су испуњене раније препоруке.
Комисија за праћење истрага напада на новинаре критиковала је у најновијем извјештају такву праксу, истичући да њен посао сигурно није да се бави статистиком о раду тужилаштва, без икакве конкретизације у вези са самим радом тужилаштва и предметима на којима је радило.
Ради се о случају убиства уредника “Дана” Душка Јовановића, гдје Више државно тужилаштво није конкретизовало шта је урадило по питању ранијих препорука Комисије и који су свједоци саслушани. Јовановић је убијен 2004. године, у Подгорици. За то убиство осуђен је само Дамир Мандић, за саизвршилаштво.
У извјештају ове године, Комитет УН за људска права је тражио да Комисија добије све информације које су јој потребне за рад.
“Потребно је осигурати да Комисија за праћење напада на новинаре има приступ свим информацијама које су јој потребне за ефикасно обављање њених функција и да има адекватне ресурсе. Потребно је успоставити национални механизам за безбједност новинара и медијских радника, који се бави спречавањем и реаговањем на нападе на медијско особље”, навели су из УН у марту ове године.
Међутим, Више тужилаштво у Подгорици Комисији није дало ни имена свједока које су саслушали у случају Јовановића, о чему свједочи нови извјештај комисије.
“Читав дио извјештаја посвећен овом предмету састоји се од паушалних описа радњи које је предузело тужилаштво, а да се не наводи који су свједоци и на које околности саслушани, да ли су међу њима они свједоци који се конкретно наводе у препорукама Комисије, нити које су активности предузете, ко је доставио коју службену забиљешку и шта у њој пише, о чему се говори у “скај” препискама, која је упутства полицијским службеницима дала тужитељка за поступање у конкретном предмету, итд. Дакле, све је уопштено, дато у виду статистике, без икакве конкретизације и описа радњи, и без достављања на увид докумената, записника и другог на што се конкретно односе поменути уопштено описани догађаји”, пише у извјештају Комисије за праћење истрага напада на новинаре.
Наглашено је да овакве информације доводе у питање сврху рада Комисије за праћење истрага, чији задатак, како истичу, сигурно није да се бави статистиком о раду тужилаштва, без икакве конкретизације у вези са самим радом тужилаштва и предметима на којима је радило.
У међувремену је Комисија за праћење истрага напада на новинаре предложила расписивање награде од макар миллион еура за информацију о убицама, као и амнестију за оне који знају нешто о злочину. Влада тек треба да се изјасни о том приједлогу. Према најавама, он би могао бити усвојен, макар у дијелу расписивања новчане награде.
Упоредо, било би важно да се форензички докази прикупљени са оружја и аутомобила редовно анализирају и упоређују са ажурираним базама података уз, евентуалне, нове форензичке методе. Подсјетимо, у доказима се налазе биолошки трагови једне до сада неидентификоване особе чији се ДНК тада није налазио у бази података полиције. Могуће да је тада анонимни злочинац, у међувремену, регистрован због неког другог дјела.
Комисија за праћење истрага о нападима на новинаре затражила је раније од Вишег тужилаштва у Подгорици да у најкраћем року писано, детаљно и обраложено одговори зашто до сада није наређено и спроведено вјештачење свих предмета у вези ДНК трагова у истрази убиства Душка Јовановића, те да ли намјерава да то нареди и спроведе, и када.
Једно од кључних питања је зашто се непознати изоловани ДНК трагови за које се не зна коме припадају не упореде са свим ДНК траговима из одговарајућих евиденција у Црној Гори, Интерпола и држава у окружењу, имајући у виду да се те евиденције трагова природно проширују са новим траговима.
Они су предлагали да се провјери да ли су се ДНК трагови и ствари и предмети у вези убиства Јовановића од дана кад су изузети, до данас, чували и да ли се чувају на законом прописан начин и законом прописаном мјесту.
Такође, препорука је, између осталог, и да се на стручан начин провјере сви нађени ДНК трагови на свим предметима и мјестима и да се поново утврди да ли су то стварно ти ДНК трагови који су изузети са тих предмета и мјеста догађаја, као и коме припадају.
“Опреза ради и да не буде сумње, препоручује се да то не раде стручна лица која су раније радила на идентификацији ДНК трагова, већ да то раде друга стручна лица или макар да друга стручна лица буду укључена у тај рад са претходним стручним лицима”, објашњавају у извјештају.
Предлажу и да се “на све стручно познате и признате начине” опет провјере сви ДНК трагови за које још не постоји сазнање коме припадају, односно ДНК трагови за сада непознатих лица, као и да се поново провјере сви предмети и ствари (посебно оружје, муниција, укључујући и шанжер-оквир од пиштоља који је Душко Јовановић пронашао у својој пошти, разна писмена, возило, али и све друго доступно и сачувано).
Траже и да се Комисији одговори када су посљедњи пут и то тачно датумски, надлежни у Црној Гори ажурирали и провјеравали све ДНК трагове који припадају за сада још увијек неидентификованим или непознатим лицима и на који начин.
“Да се сви такви ДНК трагови поново провјере и да се убудуће, ако то техничке могућности дозвољавају стално провјеравају и то најмање једном мјесечно, и то тако да се исти провјере у домаћим евиденцијама ДНК и да се путем међународне правне помоћи такви ДНК трагови који припадају за сада непознатим лицима посебно провјере везано за припаднике организованих криминалних група, а посебно које су дјеловале у времену убиства Душка Јовановића”, наводи се, између осталог, у препорукама Комисије.
