Кампања за предсједничке изборе увелико је у току а поред бројних трзавица које су обиљежиле предају кандидатура, коначно се искристалисало ко су кандидати за шефа државе.
То су актуелни предсједник и шеф ДПС-а Мило Ђукановић, предсједник Нове српске демократије Андрија Мандић, потпредсједник Покрета Европа сад Јаков Милатовић, лидер Демократа Алекса Бечић, предсједник Уједињене Црне Горе Горан Даниловић, посланица СДП-а Драгиња Вуксановић Станковић и инфлуенсер Јован Радуловић „Јоџир“.
У овом тренутку, једини који се прогнозира да ће ићи у други круг, макар из тзв. суверенистичког блока, јесте актуелни предсједник државе Мило Ђукановић док се Драгињи Вуксановић Станковић дају мале шансе. Тако да се поставља питање ко ће са другог блока изаћи на црту Милу Ђукановићу, хоће ли то бити представник партија политичког центра или ће то пак бити јасно обојен национални кандидат. Како лидер Уједињене Црне Горе нема превеликих шанси да освоји довољан број гласова на предсједничким изборима јасно је да ће у други круг ићи или Мандић, или Милатовић или Бечић. Дакле два „грађанска“ кандидата и један кандидат који не крије свој српски национални префикс.
Ипак, ставивши националну причу по страни, јасно је да би била космичка правда да управо Андрија Мандић буде тај који треба побиједити Мила Ђукановића на изборима. Управо је Мандић персонификација опозиционе борбе, човјек који је увијек палио ватру отпора и који сад жељи да помири Црну Гору, што се и види из његових политичких порука. Бројни аналитичари су били изненађени оваквим Мандићевим заокретом, али је очигледно да он као политичар жељи да води одговорну политику и да заиста буде предсједник свих грађана Црне Горе.
С тим у вези, човјек са таквим политичким бекграундом, онај који је излазио на црту Милу Ђукановићу када год је требало би заиста и требао бити нови предсједник Црне Горе јер је Мандић репрезент свега онога што Ђукановић није. А какав је Ђукановић, добро је познато грађанима Црне Горе.
Што се тиче кандидата из политичког центра, конкретно Јакова Милатовића и Алексе Бечића, јасно је да они нису у толикој мјери водили политичке процесе нити су учествовали у појединим дјеловима опозиционе борбе а које је Мандић предводио. Свакако, и један и други ће анимирати своје бирачко тијело које је центристички оријентисано, али ће им свакако за други круг, уколико планирају да се у њему нађу, бити потребни и српски гласови.
