Од понуде Покрета Европа сад (ПЕС) зависиће да ли ће Демократска Црна Гора самостално преговарати о уласку у постизборну коалицију, оцијенила је бивша потпредсједница Владе и министарка европских послова Јована Маровић, додајући да јаку преговарачку позицију имају мањинске партије.
Маровић, која је чланица БиЕПАГ-а, казала је да је чињеница да ће свако са сваким преговарати и да ће сви покушати да дођу до потребне већине за формирање Владе.
„Очекује се да ће то бити изузетно дуги и исцрпни преговори и нијесам сасвим сигурна да ће они бити успјешни до краја“, рекла је Маровић у интервјуу агенцији МИНА.
Она је казала да постоји више могућих сценарија.
„Први могући сценарио је ПЕС само са Демократама, или са комплетном коалицијом „Храбро се броји“ и мањинама“, навела је Маровић.
Она је рекла да је други сценарио да ПЕС формира Владу са коалицијом За будућност Црне Горе (ЗБЦГ), коју чине Нова српска демократија, Демократска народна партија и Радничка партија и, потенцијално, Демократама.
„То је потенцирао бивши премијер (Здравко) Кривокапић, али таква коалција највјероватније искључује мањине“, додала је Маровић.
Према њеним ријечима, трећи сценарио је да Демократска партија социјалиста (ДПС) у неком капацитету, или као подршка мањинској Влади или самим учешћем у власти, омогући већину потребну за формирање Владе.
„Већ је на први поглед јасно да су све три изузетно компликоване комбинације и да ће тешко доћи до реализације било које од њих“, сматра Маровић.
Упитана да ли то значи да грађани Црне Горе у неком релативно краћем року могу очекивати поновни излазак на изборе, она је казала да је то не би изненадило.
Маровић је оцијенила да процентом гласова које је освојила коалиција „Храбро се броји“ може бити задовољан Грађански покрет (ГП) УРА, који је задржао исти број посланичких мандата, док су Демократе смањиле број мандата.
Упитана да ли вјерује да ће Демократска Црна Гора самостално преговарати са ПЕС-ом о формирању Владе, она је рекла да ће Демократе можда у тој постизборној комбинаторици покушати да надокнаде лошији резултат на изборима, у зависности од понуде ПЕС-а, јер њих нијесу искључили из постизборне комбинаторике.
„Ја не бих за сада искључила ни УРА-у, то све зависи од тога како ће тећи ток преговора и да ли ће моћи да се договоре о одређеним ресорима, то ће бити од пресудног значаја“, навела је Маровић.
Она је додала да се још једном показало да политичари одмах након избора дају исхитрене изјаве, што би у нормалним околностима имало тежину и одговорност за изречено, али код нас се неријетко дешава да их изречено не обавезује касније током преговора о извршној власти, односно о формирању Владе.
„Самостално учешће Демократа у власти, кажем, зависи од понуде ПЕС-а“, казала је Маровић.
Она је оцијенила да су мањинске партије сада важан, ако не и одлучујући фактор, јер њих сви желе у Влади.
„Сви желе да мањинске партије буду дио те широке коалиције која ће бити на власти, јер то је на неки начин и услов међународне заједнице, као и начин да покажете да заиста водите отворену политику“, додала је Маровић.
Мањинске партије, како је навела, ће имати јаку проговарачку позицију.
Маровић је истакла да је то јако радује.
„Што се тиче ЗБЦГ, ја сам већ више пута истицала да та коалиција има одређене приоритете и политику који се не поклапају са европском агендом, тако да би заиста било проблематично да они буду дио власти“, сматра Маровић.
Према њеним ријечима, таква коалиција на власти би била оштро критикована од међународних партнера Црне Горе.
На питање да ли вјерује да унутар ПЕС-а постоји нека струја која би жељела да види коалицију ЗБЦГ у власти, Маровић је одговорила да се на сами дан избора видјело да у ПЕС-у постоје различита мишљења о бројним питањима.
Како је навела, ко у том односу снага има већину и које је мишљење доминантно, то вјероватно зависи од питања до питања, односно од теме до теме.
Маровић је казала да претпоставља да око одређених питања постоји и одређена сагласност са партијама које чине коалицију ЗБЦГ.
„Али без обзира на то што нас партије које чине коалицију ЗБЦГ увјеравају да могу да ставе по страни проблематичне ставове, без обзира на то што њихово потенцијално учешће у самој Влади не значи да ће они имати већину и да ће њихово мишљење преовладавати, проблематична је реторика“, рекла је Маровић.
Она је навела да су проблематични ставови који ће они сигурно износити у јавности, додајући да је то нешто што не може бити контролисано од стране коалиционих партнера.
Према ријечима Маровић, Влада би се на дневном нивоу суочавала са таквим проблемима.
Она је казала да би за ПЕС било много боље да имају јединствену позицију, или да макар шумове у комуникацији не износе у јавност и да они нијесу толико очигледни.
„ПЕС би на тај начин могао да хомогенизује бирачко тијело, и то би било добро за саму партију“, додала је Маровић.
Упитана да ли је очекивала бољи резултат ПЕС-а на изборима, она је казала да се очекивало да ће та странка освојити више од 26 одсто.
Маровић је навела да је тај проценат можда једним дијелом условљен тиме што је одређени број њихових бирача и симпатизера у посљедњем тренутку одлучио да не изађе на избора, а другим дијелом зато што су друге партије у фотофинишу успјеле да придобију њихове гласаче.
Она је додала да за њу то јесте мало изненађење и да је очекивала да ће ПЕС освојити већи проценат гласова, у односу на то какви су били ранији показатељи и какво је уосталом било расположење грађанки и грађана на предсједничким изборима.
„Али то једним дијелом и показује да на предсједничким изборима грађанке и грађани нијесу гласали само за ПЕС, него су гласали против кандидата ДПС-а“, рекла је Маровић.
На питање колико су дешавања у посљедњој седмици прије избора и афера у вези са јужнокорејским држављанином До Квоном, утицали на слабији резултат ПЕС-а, она је одговорила да та афера вјероватно јесте утицала.
Маровић је казала да је ту било доста тензија, заоштрене реторике између ПЕС-а и ГП УРА, односно извршне власти која је случај потенцирала.
„Тако да јесте једним дијелом. Не знам колико су (грађани) успјели да разумију шта је у средишту афере и ко је ту за шта крив, ко се с ким састајао и какви су били резултати тих састанака, али вјероватно им је било превише афера везаних за ПЕС у последње вријеме“, навела је Маровић.
Упитана очекује ли да ће се можда афера наставити у неком облику и након избора, она је казала да, нажалост, у нашим условима то зависи од тога ко ће бити у извршној власти.
Упитана да прокоментраише резултат ДПС-а на ванредним парламентарним изборима, она је казала да је он, без обзира на високу или ниску излазност, очекиван.
„То су били резултати и предвиђања свих истраживања јавног мњења и аналитичара, и то је нешто што је за њих и позитивно и негативно“, рекла је Маровић.
Према њеним ријечима, настављен је пад подршке ДПС-у у односу на све раније резултате и доминацију која је била присутна у посљедњих 30 година.
„Мала разлика између ДПС-а и ПЕС-а може се тумачити као успјех, али генерално посматрано, ДПС не може бити задовољан наставком пада подршке“, навела је Маровић.
Како је казала, даља подршка бирача ДПС-у зависи од тога да ли ће та странка на било који начин учествовати у власти, односно да ли ће на било који начин утицати на јавне политике и на креирање политике у Црној Гори.
„Вјероватно ће задржати одређени дио лојалних бирача, али све остало зависи од тога колико ће бити близу власти“, додала је Маровић.
Она је, одговарајући на питање шта би ДПС требало да уради да повећа коалициони потенцијал, казала да се промјене у тој партији дешавају тихо и да нијесу толико очигледне.
Према ријечима Маровић, осим подмлађивања посланичке листе и промјене у реторици, друге промјене нијесу толико очигледне и видљиве.
„Једна и прва најважнија дилема је коју улогу досадашњи предсједник ДПС-а има у креирању политике те партије и колико уопште садашње руководство, односно носилац листе Данијел Живковић, уопште може да утиче на креирање политике ДПС-а“, навела је Маровић.
То је, сматра она, прва ограничавајућа околност.
Како је казала Маровић, друга је та што политичке партије сматрају да им подршка бирача зависи од тога да ли ће ићи у постизборну, односно у било какву коалицију са ДПС-ом.
„И онда је то на неки начин као нека врста заклетве – „Ми нећемо сигурно ићи са ДПС-ом послије избора““, навела је Маровић.
Према њеним ријечима, да бисмо уопште причали о демократским промјенама и у самом ДПС-у и на политичкој сцени, требало би саме политичке партије да дефинишу који су то услови да би се уопште у перспективи могло сарађивати са ДПС-ом.
Она је нагласила да је важно шта ће се дешавати са бројним аферама.
„А да бисмо уопште причали о процесуирању одређених афера, морамо да имамо независно правосуђе. То је услов свих услова, који се не постиже, нажалост, већином потенцијалних коалиција након ових избора, јер нам је потребна двотрећинска већина“, навела је Маровић.
Како је казала, „потребно нам је да када дођемо до те двотрећинске већине, да то не личи на пијацу“.
Упитана шта је узрок мале излазности, она је рекла да један од разлога може бити често одржавање избора и да је дошло до одређеног засићења.
„Други разлог је тај да је можда тај ентузијазам спласнуо, да грађанке и грађани сад виде да није баш нека политичка понуда, да су политичке партије углавном фокусиране на своје интересе и да они не желе у томе да учествују“, казала је Маровић.
Трећи разлог, како је оцијенила, може бити тај да грађанима није одговарала политичка понуда.
„Ми смо до сада имали примарно у фокусу изборних кампања идентитетска питања, имали смо изузетан националистички набој, и можда их сада ове економске теме, нажалост, не интересују“, навела је Маровић.
Она сматра да је кампања била препуна популистичких изјава и обећања.
„То су све била нека нереална обећања, нереалне процјене, и мислим да грађанке и грађани заиста једним дијелом нијесу повјеровали у све то“, казала је Маровић.
С друге стране, како је навела, без обзира на то што су у фокусу биле економске и социјалне теме, политичке партије нијесу имале развијене програме.
„Имали смо шта желе да постигну, али нијесмо на који начин је то могуће постићи. Нијесмо имали реалне циљеве, реалне приоритете, активности које би водиле ка тим циљевима у једном реалном временском оквиру“, додала је Маровић.
Упитана да прокоментарише изјаву пресједника Црне Горе Јакова Милатовића да 60 одсто грађана подржава Отворени Балкан, она је казала да је њој једино познат податак који је објавио Центар за грађанско образовање – да 52 одсто грађана уопште нема довољно информација да би заузели било какав став о тој иницијативи.
„Током разних реакција на интервју господина Милатовића појавио се један слајд за који не знам извор, да тачно тако негдје, око 50, 60 одсто црногорских грађана подржава Отворени Балкан“, навела је Маровић.
Она је рекла да је на истом том слајду постојао податак да 42 одсто грађана Косова подржава Отворени Балкан што је, како је казала, за њу невјероватан и упитан податак.
„С друге стране, Милатовић је узео тај процент вјероватно рачунајући да је он освојио толико гласова у другом кругу предсједничких избора. Не можете а приори рачунати да ако сте добили одређени проценат гласова на изборима да то значи да је то за сва питања која ви подржавате“, навела је Маровић.
Према њеним ријечима, то би можда могло да се тумачи ако је у питању извршна власт, али предсједник уопште нема у надлежности да одлучује о томе да ли ће држава приступити Отвореном Балкану или не.
„Без обзира на ту потенцијалну подршку грађана, сви аргументи, укључујући анализу Министарства европских послова, бројних невладиних организација, све информације које за сада имамо и недостатак резултата у самој иницијативи, говоре о томе да да та тема не треба сада да се нађе на дневном реду“, сматра Маровић.
Приоритет су, како је поручила, процес европске интеграције и прелазна мјерила у поглављима 23 и 24.
„Без обзира на коалицију која ће формирати власт, мора се постигнути сагласност, ако су све политичке партије за европску агенду, да одређени приоритети буду реализовани у једногодишњем периоду“, истакла је Маровић.
