
Фото: РТРС
Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Јоаникије рекао је да је вјерујући православни народ у Црној Гори носилац косовског завјета и да то потврђује и свједочи сваки дан.
Владика Јоаникије у бесједи коју је одржао синоћ на платоу Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, гдје је организован програм под насловом “Црна Гора кад поста Косово, Обилић се родио поново”, указао је на чињеницу да српски народ има ту повластицу и предност да има свој еп.
– С тим што је наш еп наслоњен на трагичне догађаје који су обиљежили нашу историју. Али ти догађаји немају само историјско значење, него и духовно и метаисторијско, надисторијско. Косовска жртва је жртва која принешена Богу на дар – свјесно – истакао је митрополит Јоаникије.
Он је рекао да је косовска жртва свијетлила српском народу кроз цјелокупну нашу историју, додајући да су се косовска бол и косовска жртва претварали у славу и у светост и поезију.
На такав начин се наставила Косовска битка, наставила да се по сваку цијену очува памћење, идентитет, култура, језик, духовност, светиње. Она се на извјестан начин преселила у културу и у духовност јер наша култура коју смо стварали и наша духовност су свака са своје стране освјетљавале косовску жртву – односно косовска жртва је свијетлила нашем народу кроз цјелокупну мукотрпну нашу историју, па и до дана данашњег”, нагласио је владика Јоаникије.
Митрополит Јоаникије је рекао и да је Петар Други Петровић Његош Црну Гору доживио као остатак Царства Душановог и да је “Црна Гора по њему настала из пепела развалине Душанове величине”.
Свечани програм организовало је Друштво за његовање традиционалног српског пјевања уз гусле “Свети Сава”.
У славу Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца, Косова и Обилића уз струне гусала пјевали су чланови Друштва Максим Војводић, Витомир Арсенић, Радосав Рајо Војиновић, Жељко Вукчевић, Дамјан Војводић и Секуле Церовић, док је своје стихове о Косову казивао познати српски пјесник Благоје Баковић.
Током ове свечане вечери наступиле су и вокалне солисткиње – етно појци Бранка Зечевић, Бојана Радовић и Маша Војводић.