Но, и иза црвене линије, постоји могућност разговора, на којем би, прижељкује Вукановић, Станивуковић требао да одговори на одређена питања.
Јединство опозиције у Републици Српској, нарушено личним сукобима и нетрепељивошћу, довело је до потребе редефинисања односа у њиховим редовима.
Први приједлози за то – већ су спремни, а да ли су спремни и поједини опозиционари?
Лични сукоби и нетрпељивост између појединих опозиционара, који, након привременог или привидног јединства, традиционално испливају на површину, долазе као подсјетник да је нешто труло у опозиционим редовима. Баш као и некад, тако и данас, послије одузимања, слиједе покушаји сабирања – како, поново, под исти кров?
Овај пут, темељ покушава изградити потпредсједник ПДП-а, Игор Црнадак.
Без намјере да помиње имена и да даје, како каже, личне квалификације, Црнадак је, за нашу телевизију, кратко прокоментарисао.
“Сви они, који желе промјену режима у Републици Српској, хоће сарадњу”, поручио је он.
И управо се, на том питању, ломе копља…. И дојучерашње сарадње.
“Наравно да имамо проблема са онима који се зову опозицијом, а у суштини су, са обје ноге или бар једном ногом, на другој страни. Ту мислим конкретно на Цицка Бјелицу из СДС-а и на господина Драшка- симбиозу-Станивуковића. Ми можемо да га саслушамо, али ја и он не можемо више бити на истој страни. Он је прешао црвену линију и то је неопростиво”, категоричан је лидер покрета „За правду и ред“, Небојша Вукановић
Но, и иза црвене линије, постоји могућност разговора, на којем би, прижељкује Вукановић, Станивуковић требао да одговори на одређена питања.
А да односи у опозицији требају бити дефинисани у четири зида, а не у медијском простору, као што је то до сада био случај, сматра члан Предсједништва СДС-а, Вукота Говедарица.
“Мислим да ће господин Миличевић позвати на разговор Бореновића и Вукановића и видјети да ли постоје услови за ту врсту разговора. Ако постоје услови, онда би опозиција, у неким својим трилатералним односима, сјела да разговара и да донесе неке своје закључке, како и у којем правцу треба да иде и то је сва памет овог свијета”, каже Говедарица.
Ако је историја учитељица живота, могли бисмо претпоставити да би опозиција, привидно или истински уједињена, поново могла кренути у заједничке битке. Први тест, могли би бити, наредни локални избори.
