Захтјеве за држављанствно Црне Горе пријемом, ресор унутрашњих послова почео је да рјешава на основу одлуке коју је неколико сати уочи изгласавања неповјерења, 4. фебруара 2022. године усвојила Влада Здравка Кривокапића. То произилази из одговора који су из Министарства упутили “Вијестима” након четири поновљена упита.
Одлуком Кривокапићеве Владе, особа мора имати 10 година боравка у Црној Гори – пет година привременог, плус пет година сталног.
Први пут, редакција се електронском поштом ресору министра у техничком мандату Филипа Аџића обратила 22. фебруара, те потом и првог и шестог марта, па 4. априла. Питање МУП-у је да ли ће о додјељивању држављанства пријемом одлучивати на основу Одлуке о измјени одлуке о критеријумима за утврђивање основа за стицање црногорског држављанства пријемом, која је усвојена на телефонској сједници Владе 4. фебруара 2022, или ће МУП евентуално оспорити ту одлуку.
”МУП у поступцима за стицање црногорског држављанства пријемом примјењује важеће позитивноправне прописе и то Закон о црногорском држављанству (Службени лист, бр. 13/08, 40/10, 28/11, 46/11, 20/14 – Одлука УС ЦГ, 54/16 и 73/19) који прописује начине и услове стицања црногорског држављанства пријемом и Одлуку о критеријумима за утврђивање услова за стицање црногорског држављанства пријемом (Службени лист, бр. 47/08, 80/08, 30/10, 56/12, 15/22) којом се одређују критеријуми за утврђивање услова за стицање црногорског држављанства пријемом”, пише у одговору “Вијестима”.
Из МУП-а нису прецизирали када је почела примјена Одлуке.
”Вијести” су крајем јула писале да је ресор унутрашњих послова од 28. априла 2022, када је формирана Влада Дритана Абазовића, позитивно одговорио на 26 захтјева за стицање држављанства Црне Горе пријемом, а да ниједан није ријешен на основу одлуке коју је неколико сати уочи смјене, 4. фебруара те године усвојила Влада Здравка Кривокапића. Такав закључак проистекао је из рјешења на захтјев за слободан приступ информацијама (СПИ) који је ресору Филипа Аџића упутио Центар за грађанске слободе (ЦЕГАС).
Марија Калезић Поповић, извршна директорица те организације, коментаришући посљедњи одговор МУП-а, казала је “Вијестима” да је умјесто примјене Одлуке Кривокапића, требало сачекати да Уставни суд оцијени да ли је законита и у складу са Уставом, или да нова влада расправља о њој.
”Најсврсисходније би било да је Уставни суд донио одлуку о оцјењивању законитости и уставности, на основу поднесене иницијативе за вријеме Владе Здравка Кривокапића, која је ову Одлуку донијела на електронској сједници, без представника МУП-а, у дану када је изгласано њено неповјерење. Начин доношења Одлуке на овај начин је крајње споран. По Одлуци се током наредне, 43. Владе, није одлучивало, док се очекивало да Уставни суд оцијени да ли је уставна или неуставна, те у складу са тим, добије или изгуби правну важност. Или, да Влада расправља о њеној садржини и евентуалним измјенама. Како се ниједна од могућих и очекиваних радњи нису догодиле, МУП је морао у коначном доносити рјешења по датој Одлуци”, казала је Поповић Калезић.
Према њеним ријечима, “грађани и грађанке имају право на остваривање права на црногорско држављанство, уз испуњавање услова из дате Одлуке”.
”Све док она није правно оспорена и стављена ван правне снаге. Спорна Одлука у суштини прецизира и разрађује законске норме тумачећи их повољније за потенцијалне апликанте за црногорско држављанство”, рекла је она.
Из ЦЕГАС-а су више пута упозоравали на спорност сталних измјена одлука које се тичу стицања црногорског држављанства, у зависности од Влада које их доносе.
”Поготово када се пропусте добре праксе, па се угрози транспарентност, јавност, па самим тим – организовање јавне расправе. Бројни закони, поред Закона о црногорском држављанству, као што су Закон о регистрима пребивалишта и боравишта, Закон о странцима, немају усклађене дефиниције једних те истих појмова, па се константно ствара различита могућност тумачења, што за посљедицу има стално присутну правну несигурност и неједнаку примјену”, поручила је она.
Влада Здравка Кривокапића усвојила је измијењену Одлуку о критеријумима за утврђивање услова за стицање црногорског дрз̌ављанства пријемом на електронској сједници 4. фебруара, у посљедњим сатима пуног мандата. Одлука је усвојена мимо знања тадашњег министра унутрашњих послова Сергеја Секуловића. Измијењена Одлука објављена је у Службеном листу 11, а на снагу је ступила 19. фебруара 2022.
Закон о црногорском држављанству донијет је 2008. године. Предвиђа четири начина стицања – поријеклом, рођењем на територији Црне Горе, по међународним уговорима и споразумима и пријемом. Услови за стицање држављанства пријемом уређени су посебно одлукама Владе. Одлука која је претходила оној коју је усвојила Влада Здравка Кривокапића, као један од предуслова за право на стицање црногорског држављанства је да особа мора имати укупно 15 година боравка у Црној Гори – пет привременог и 10 сталног. Одлуком Кривокапићеве Владе, тај предуслов измијењен је на начин да се 10 година боравка сматра пет година привременог, плус пет година сталног.
Одлуке којима се уређују услови за стицање држављанства пријемом доношене су више пута – два пута 2008, 2010, 2012, 2016, 2018. и 2020. године. По усвајању посљедње, Одлуке од 4. фебруара, тада потпредсједник Владе и мандатар за састав нове, Дритан Абазовић, казао је да ће она бити поништена. Адвокат и члан Предсједништва СДП-а Милош Вукчевић крајем фебруара прошле године предао је иницијативу Уставном суду за оцјену уставности и законитости одредби Одлуке о измјени Одлуке о критеријумима за утврђивање услова за стицање црногорског дрз̌ављанства пријемом. Поред осталог, навео је да би њена даља примјена могла утицати на то да значајно буде измијењена структура бирача.
