
Извор: BHRT/Dijana Vrhovac (M.M.)
Тужилаштво Босне и Херцеговине до сада је формирало 70 предмета који се односе на изазивање националне, расне и вјерске мржње, раздора и нетрпељивости у складу са измјенама Кривичног закона Босне и Херцеговине, које је у јулу 2021. године наметнуо Високи представник у БиХ.
У само једном случају је донесена осуђујућа пресуда. Кристијан Шмит је реагујући на изјаву предсједника Републике Српске о негирању геноцида, позвао надлежне институције да адекватно истраже и процесуирају такве случајеве.
Након непуне двије године од наметања допуна Кривичног закона Босне и Херцеговине од Високог представника у БиХ којима се забрањује негирање геноцида, ниједан од 70 предмета није формиран на основу извјештаја који су доставили полицијски органи, са доказима и изјавама свједока, истичу у Тужилаштву Босне и Херцеговине. Наводе да су пријаве најчешће подносили грађани против других грађана због објава или коментара на друштвеним мрежама и грађани и невладине организације против политичара због изјава у јавном простору.
„Тужилаштво Босне и Херцеговине је подигло више оптужница због казненог дјела изазивања националне, расне и вјерске мржње, раздора и нетрпељивости из члана 145а, при чему је само у случају припадника Равногорског покрета у Вишеграду донесена осуђујућа пресуда. Примјетно је да се након увођења измјена закона, говор мржње и негирање злочина, у медијима као и интернет простору, значајно смањио”, тврди Борис Грубешић, гласноговорник Тужилаштва Босне и Херцеговине.
Из ОХР-а је стигао позив надлежним институцијама да процесуирају случајеве негирања геноцида. У вези са недавним изјавама предсједника Републике Српске Милорада Додика, Кристијан Шмит је истакао “да нема мјеста глорификовању ратних злочинаца и негирању геноцида у цивилизованом друштву. Само искрен, истинит и одговоран приступ догађајима из прошлости може осигурати будућност испуњену узајамним разумијевањем и заједничким просперитетом за све.”
Денис Џидић: Тужиоци се не баве темељно предметима
Истраживање о негирању геноцида у Босни и Херцеговини радила је Балканска истраживачка мрежа. Директор БИРН-а оцјењује да постоји врло јасна пракса одбијања да се процесуирају особе по овом основу и да се тужиоци не баве темељно овим предметима.
„У великом броју предмета имамо позивање на слободу говора иако имамо пресуде Европског суда за људска права за негирање холокауста за који је утврђено да не може бити слобода говора. Политички утицај врло јасан. И врло је тешко очекивати процесуирање људи који су на челу различитих ентитетских и државних институција док имамо овај ниво политичког уплива у правосуђе”, истакао је Џидић.
Правни стручњаци у Бањалуци и у Мостару сличног су става када је у питању рад Тужилаштва БиХ на овим случајевима. Трагично је, кажу, што нам се намећу закони, умјесто да се постигне консензус унутар Босне и Херцеговине.
“Ово је проблематично од самог почетка када је један дио јавности тврдио било какво наметање закона у Босни и Херцеговини у 21. вијеку није показатељ да је ово функционална и правна држава, да неће бити сврсисходно и проводиво. Као ни реакција из Републике Српске која је једнако антицивилизацијска као што је и сам наметнути закон по својој суштини”, сматра адвокат Александар Јокић.
“Казнено дјело геноцида се упорно понавља и најодговорнији људи са највећих позиција негирају оно што су утврдили међународни судови. То говори генерално да је наша држава правно запуштена и да у њој дјелују тужитељства која су немоћна, јер је немоћна и држава која иза њих стоји”, мишљења је адвокат Јосип Муселимовић.
Наметнутим допунама Кривичног закона Босне и Херцеговине предвиђене су казне у распону од три мјесеца до пет година затвора.