На графикону су мапиране прогнозе незапослености у 2023. , користећи податке из ММФ-а
Према економским прогнозама ММФ-а на глобалном нивоу, Јужна Африка ће имати највећу стопу незапослености у свијету 2023. године, која се процјењује на 35,6%.
Предвиђа се да ће САД имати стопу незапослености од 4,6%, што је 1,2% више од тренутног нивоа.
Тржиште рада једно је од најјачих подручја глобалне економије, али оно представља изазов за централне банке, јер доприноси високој инфлацији.
Као што је 2022. године јасно илустровано, глобално тржиште рада могло би нас изненадити у односу на очекивања.
За сада, у овој години није ништа другачије. Стопа незапослености у шест земаља Г7 креће се око најнижег нивоа у протеклом вијеку. Стопа незапослености у САД-у, од 3,4%, није тако ниско пала од 1969. године.
Међутим, док неке економије управљају снажним тржиштем рада у борби против високе инфлације и оштре монетарне политике, друге се суочавају са изазовнијим условима.
На графикону су мапиране прогнозе незапослености у 2023. години, користећи податке из ММФ-ових Свјетских економских пројекција.
У многим земљама пандемија је погоршала већ постојеће трендове на тржишту рада. Такође је утицала на промијењене услове на тржишту рада.
Предвиђа се да ће Јужна Африка имати највећу стопу незапослености на свијету. Процјењује се да ће у овој индустријализованој нацији на афричком континенту незапосленост досегнути 35,6% у 2023. години. Спор привредни раст и строги закони о раду спрјечавају фирме да запошљавају раднике. Током посљедње двије деценије, незапосленост се кретала око 20%.
У Европи се процјењује да Босна и Херцеговина има највећу стопу незапослености, пријеко 17%. Слиједе Сјеверна Македонија (15,0%) и Шпанија (12,7%). Ове стопе незапослености више су него двоструко веће од пројекција за развијене економије у Европи.
Предвиђа се да ће стопа незапослености у САД-у бити 4,6%, или 1,2% више од тренутног нивоа.
То сугерише да ће данашња снага тржишта рада ослабити како амерички економски показатељи буду слабили.
Попут САД-а, многе напредне земље свједоче снази тржишта рада, посебно у Уједињеном Краљевству, Азији и Европи, иако се не зна колико ће то трајати.
Данас снажна тржишта рада представљају кључни изазов за директоре централних банака на глобалном нивоу.
То је зато што снажно тржиште рада доприноси високој инфлацији. Ипак, упркос недавном расту инфлације, то тек треба да изазове велике таласе незапослености.
Обично је таквим потезима монетарне политике потребно око годину дана да постигну врхунац учинка. Показало се да је монетарној политици потребно више од три или чак четири године за борбу против инфлације .
Добра је вијест да се инфлација потенцијално може укротити другим средствима. Поправљање динамике на страни понуде, као што је спрјечавање мањка понуде и побољшање транспортних система и инфраструктуре, могло би ублажити инфлацију.
Док улагачи пажљиво прате економске податке, раст незапослености могао би доћи након виших каматних стопа, али засад је још увијек све неизвјесно.
