Данас се навршава 20 година од убиства Зорана Ђинђића, првог демократски изабраног премијера у Србији и предсједника Демократске странке. Премијерка Ана Брнабић и чланови њеног кабинета положиће данас вијенац на мјесту на коме је Ђинђић убијен у дворишту Владе Србије.
Зоран Ђинђић убијен је 12. марта 2003. године, испред Владе у Немањиној 11, а на њега је пуцао снајпером припадник Јединице за специјалне операције (ЈСО) Звездан Јовановић. За његово убиство су на по 40 година затвора осуђени некадашњи командант ЈСО Милорад Улемек Легија и Јовановић као непосредни извршилац, те десеторица саучесника, док су двојица вођа „земунског клана” Душан Спасојевић и Миле Луковић Кум убијени у полицијској акцији приликом хапшења.
Док Мило Ђукановић данас пише како би да је жив ‘’Зоран остварио свој политички и животни циј: Србија би већ била чланица ЕУ’’, те да је ‘’његовим убиством, задуго убијена европска будућност и Србије и Западног Балкана’’, подсјећамо своје читаоце и демократску јавност на некадашње скандалозно сазнање да су организатори убиства Зорана Ђинђића и шефови ‘’земунског клана’’ Спасојевић и Луковић радили за црногорску Државну безбједност, имали пребивалиште и црногорска документа, али и уредно издате оружане листове од стране црногорског МУП-а.
Наиме, недуго након убиства Зорана Ђинђића, црногорска јавност је сазнала ко је све добијао црногорске документе када је откривено да су припадници такозваног земунског клана, оптужени за убиство Ђинђића, имали црногорске пасоше, личне карте, па чак и оружане листове.
Душан Спасојевић Шиптар постао је крајем деведесетих становник Подгорице, са адресом Улица Хотска 14, насеље Стари аеродром. Подгоричанин је у то вријеме постао и Љубиша Буха Чуме, док је Миле Луковић Кум, рођен у Медвеђи, обојица припадници земунског клана, имао пребивалиште у Мојковцу, Улица Малише Дамјановића.
,,У току 1999, прије бомбардовања, чуо сам да Спасојевић доста ради за црногорску Државну безбједност и да често борави у Црној Гори. Распитивао сам се код Милана Јуришића каква је његова веза са Црногорцима, а он ми је испричао да Шиптар контактира са црногорским ДБ-ом, да ради за њих, и да је од њих добио пиштољ са дозволом”, испричао је пред истражним судијом Вучком Мирчићем Душан Крсмановић, један од блиских сарадника Душана Спасојевића Шиптара и Мила Луковића, шефова озлоглашене криминалне банде у Србији.
Занимљиво је да су црногорски медији непосредно прије убиства Ђинђића објавили да су Спасојевић и Луковић имали црногорске личне карте. Објављено је такође да су Шиптар и Кум имали легално наоружање пошто им је дозволе за ношење пиштоља издала црногорска полиција.
,,Душан Спасојевић, рођен у Лесковцу, као становник главног града Црне Горе у подгоричком Центру безбједности пријављен 30. јануара 1998. године на адреси Хотска 14, добио је сва лична документа. Овај припадник –‘’земунског клана’’ посједовао је подгоричку личну карту под регистарским бројем 61776, издату на десет година, дозволу за ношење оружја подигнуту 2. фебруара 1997. године и пасош издат 20. јуна 1997. године. Љубиша Буха Чуме, један од ранијих лидера ‘’сурчинског клана’’, који је био заштићени свједок у процесу против Ђинђићевих атентатора, пријављен је на адреси Вијенац косовских јунака број 4, у подгоричком насељу Блок 5, а посједовао је личну карту и пасош издат у Подгорици 20. јуна 1997. године”, објавили су тадашњи домаћи медији.
Због свега наведеног не треба да чуди ни “изненађење“ Мила Ђукановића када је од државних органа Србије обзнањено ко стоји иза атентата на српског премијера, а о чему је у својој мемоарској књизи “Мој сукоб с прошлошћу : Србија 2000-2005“ свједочио и тадашњи блиски сарадник убијеног премијера Чедомир Јовановић.
