Пријевремени парламентарни избори могли би да се одрже крајем маја или почетком јуна ако предсједник Црне Горе и Демократске партије социјалиста (ДПС) Мило Ђукановић одлучи да распусти Скупштину, преносе Вијести.
Дио Ђукановићевог правног тима предложио му је да распусти актуелни сазив парламента и распише ванредне парламентарне изборе ако до четвртка не буде конституисана нова влада, до кад је, по измијењеном Закону о предсједнику, рок да се то учини. Ђукановићу је у правном мишљењу предочено да се ако до 16. марта не буде нове извршне власти, стичу сви законски услови да распусти Скупштину, како би се ишло на изборе. “Сада се процјењује да ли је добар политички моменат за то”, рекао је извор.
Подсјећамо, претходних дана поново се актуелизовала прича за формирање Владе а два имена су била у оптицају за премијерско мјесто – Миодраг Лекић и Дритан Абазовић. Лекић има подршку 38 посланика за формирање Владе а ГП УРА његовом кабинету не жели да да подршку. Абазовић има подршку 40 посланика док само лидер Уједињене Црне Горе Горан Даниловић блокира њен избор, желећи да се сви политички актери измјере на ванредним парламентарним изборима.
Јасно је да би у било ком другом политичком моменту избори били реалнија опција, осим у овом. Наиме, само пар дана прије одржавања редовних парламентарних избора Ђукановић има могућност да распусти Скупштину и формирањем Владе би му се одузео и последњи чин опструкције демократизације у Црној Гори. Јасно је да свако ко у овом тренутку пружа сламку спаса Ђукановићу директно ради за њега.
Актуелној Влади изгласано је неповјерење прије седам мјесеци а од тада је пропало више покушаја избора нове.
Према Уставу, Скупштина се распушта ако не изабере владу у року од три мјесеца од кад предсједник први пут предложи мандатара. Пошто Ђукановић није предложио актуелног, већ је он одређен измјенама Закона о предсједнику, по којима шеф државе не поступа, то би се он у случају распуштања парламента руководио уставним роковима.
Скупштина се распушта указом предсједника који изборе расписује првог наредног дана након тога.
Од расписивања до одржавања избора не може, по Закону о избору одборника и посланика, протећи мање од 60 ни више од 100 дана.
У четвртак истичу три мјесеца од кад су измјене Закона о предсједнику, чијим је усвајањем лидер Демоса Миодраг Лекић предложен за мандатара, објављене у Службеном листу. Лекић је прексиноћ саопштио да нема већину за избор владе.
Иако је потписао закон, Ђукановић је одбио да га примјењује тврдећи да је неуставан. Током суботњег гостовања на РТЦГ-у, није директно одговорио на питање хоће ли распустити парламент, већ је казао да има правника који мисле да то треба учинити, али да, како је навео, вјерује да треба све детаљно сагледати и да не треба журити.
”Озбиљно сагледавам ту међузависност уставне клаузуле и оваквог Закона о предсједнику, и ако мандатар до 16. марта не успије (да формира владу), имаћу јасан став, стриктно у складу с Уставом”, поручио је.
Иницијативу за оцјену уставности, крајем фебруара затражио је и Центар за демократску транзицију (ЦДТ).
”Вијестима” из Уставног суда јуче нису саопштили кад ће закон бити на дневном реду, али су најавили да ће одговорити на то питање.
Како је листу незванично објашњено из суда, тренутно им је приоритет рјешавање жалби у вези са октобарскиим локалним изборима. Судија извјестилац у случају оспораваног закона може предложити да се акт размотри по хитном поступку.
Закон о предсједнику измијењен је у децембру након што Ђукановић јесенас није дао мандат Лекићу, тврдећи да није стекао утисак да постоји већина која би могла конституисати кабинет.
Лекић је, након што је предложен за мандатара, почетком године одржао заједнички састанак с лидерима парламентарне већине о новој власти, али су преговори пропали након само једног састанка. Разлог краха био је то што су Социјалистичка народна партија (СНП), ГП УРА и Савеза грађана ЦИВИС одбили да приложе потписе захтјеву колега за сазивање ванредне сједнице парламента на којој би се бирала влада.
Упркос томе, Лекић је средином фебруара отпочео појединачне консултације са страначким лидерима, да би крајем тог мјесеца и почетком марта услиједили преговори о реконструкцији пале Владе Дритана Абазовића (ГП УРА) и избору нове на челу са њим.
Разговарало се и прошле седмице, кад се, према тврдњама лидера Уједињене Црне Горе Горана Даниловића, 40 од 41 посланика већине сагласило да Лекић врати мандат, који би потом био дат Абазовићу. Даниловић, међутим, није пристао на то, због чега је био на мети оптужби дијела ДФ-а.
У међувремену, Лекић је обавијестио лидере партија већине да нема потребну подршку за владу, јер му недостају гласови ГП УРА. Из те партије нису одговорили на писмо које им је лидер Демоса упутио у суботу, предлажући да подрже успостављање његовог кабинета.
Абазовићева Влада срушена је у парламенту у августу прошле године.
